Правда

Да ће ћерка и унука Жан-Марија ле Пена, оснивача Националног фронта, покупити велики број гласова на првим изборима после терористичког напада на Париз, у коме је погинуло 130 људи, то се знало и очекивало, али да ће антиимиграциона и антиевропска странка постати прва снага Француске, земље једнакости, слободе и братства, то је запањујуће опасно за блиску будућност Европе. Према до сада пребројаним гласовима, у првом кругу регионалних избора, Национални фронт освојио је највише гласова у шест од тринаест француских региона, конзервативна странка бившег председника Николе Саркозија, недавно преименована у републиканце, прва је по подршци у четири, док су владајући социјалисти први у три региона. Иако је после масакра у Паризу председнику Франсоа Оланду порастао рејтинг са историјски ниске подршке, јер се повређеним Французима допало његово реаговање и слање додатних бомбардера у Сирију, Социјалистичка партија није профитирала нимало од побољшаног расположења према председнику. Ако би Национални фронт задржао своју предност у другом кругу следеће недеље, то би променило мапу Француске и читаве Европе, где странке крајње деснице постају све јаче. Садашњи резултат је такође фантастична одскочна даска за предстојеће председничке изборе 2017. Они који познају Марин ле Пен и њене способности да умери реторику и ратосиља се екстремиста у својим редовима, макар била приморана да одбаци и сопственог оца, очекују да она ову прилику веома добро искористи. Марин ле Пен је остварила је рекордну популарност са више од 40 одсто гласова у у традиционалном упоришту левице, сиромашном региону Нор Па де Кале, док је у лучком граду Калеу, где последњих месеци у немогућим условима борави више хиљада имиграната који безуспешно покушавају да пређу Ламанш и населе се у Великој Британији, добила чак више од 50 одсто гласова. Поједини коментатори упозоравају да изборни успех крајње деснице није површни одговор на тероризам и трагедију која је задесила земљу већ да је радикална десница трајни играч у политичком систему, не само Француске већ и многих држава Европе „Шок”, то је реч која доминира у насловима јучерашњих дневних листова, поводом овог великог скока крајње деснице, иако су Французи сведоци раста популарности Националног фронта већ више година, па и деценија. Због проблема са милионском популацијом исламске вероисповести, нарочито видљивим откад је почела економска криза, због немогућности да се начела секуларне државе спроведу у пракси, да се из јавних установа и са јавних места избаци ношење бурки, због ратова у Сирији, Ираку, Либији, Малију, због све већег броја џамија у којима се проповеда радикална верзија ислама, чак су и социјалисти и Саркозијеви републиканци почели да кокетирају са екстремно десним ставовима. Подозрење према избеглицама је огромно, влада социјалиста је после терористичког напада 13. новембра захтевала да Европа затвори све границе и не прими више ниједног мигранта, али многи жмуре пред чињеницом да је већина терориста рођена у Француској или Белгији и да су ту у срцу Европе индоктринирани за своје самоубилачке походе. Није тајна да наставници и директори школа широм Француске имају проблема кад траже од ученика да минутом ћутања одају пошту страдалим у терористичким акцијама. Марин ле Пен се одувек залаже за то да француско држављанство могу да добију само они који говоре француски и спремни су да живе на француски начин. Два дана после напада у Паризу захтевала је да Француска преузме контролу над својим границама и да ради безбедности обустави прилив избеглица. Такође тражи и затварање радикалних џамија и протеривање радикалних верских вођа. У спољној политици она је, када је реч о рату у Сирији, на страни Русије. Још у октобру је тражила да француски авиони помогну Русији у борби против исламских екстремиста, уместо што се помаже терористима повезаним са Ал Каидом. Ле Пенова је „критиковала владу што се ставља на страну дволичне политике САД”. И она и Национални фронт желе да Француска следи британски пример.

Прочитајте још:РАЗГЛЕДНИЦА ИЗ СИРИЈЕ: Тресу се и небо и земља! (ВИДЕО)ЗАИСТА БОЛЕСНИ ЗАПАД: Вођа Исламске државе кандидован за Тајмову титулу „Личност године 2015″

По свему судећи, више не постоји блок који су до сада правили бирачи у Француској како би из другог круга истисли крајњу десницу. Саркозијеви републиканци нису спремни да сарађују са социјалистима и да их подрже тамо где они имају шансу да победе. Има мишљења да Француска прецењује значај терористичког напада од 13. новембра, кад објашњава раст популарности Ле Пенових и Националног фронта. Крајња десница је освајала територију и рејтинг постепено и упорно, а Ле Пенова је нарочито добила на популарности откад је преузела вођство странке од свог оца 2011. Поједини француски коментатори упозоравају да овај изборни успех крајње деснице није површни одговор на тероризам и трагедију која је задесила земљу већ да је радикална десница трајни играч у политичком систему, не само Француске већ и многих држава Европе. Антиимигрантско расположење, ксенофобичне акције и увођење нових рестриктивних закона постали су део програма свих странака у мањој или већој мери. Ово су били први избори који су одржани под строгим мерама безбедности у ванредном стању. Социјалисти већ предлажу да специјалне мере и овлашћења полиције трају дуже од три месеца, колико је за сада договорено. Француска ће у божићне празнике и у нову годину ући у ванредном стању, са полицијом, војском и дугим цевима на улицама. Зар и то није исто толико шокантно колико и раст радикалне деснице у срцу Европе. Извор: Политика (Зорана Шуваковић)