Правда

С обзиром да наша земља има велики, неискоришћени потенциjал за производњу хране, Поповић указуjе да треба искористити забрану увоза турског воћа и поврћа и поjединих месних прерађевина у Русиjу од 1. jануара 2016. године. Подсећаjући да jе српска привреда у претходних годину и по дана пропустила већ jедну шансу jер ниjе успела да повећа извоз на руско тржиште после увођења реципрочних санкциjа између Русиjе и EУ, Поповић каже да би влада због новонастале ситуациjе морала jош jедном да размотри и одустане од намере да чак и номинално смањи Aграрни буџет и субвенциjе пољопривредним произвођачима у 2016. за око 110 милиона динара. Tакође, део новца у буџету за наредну годину требало би одвоjити и за субвенционисање камата на кредите, коjе би банке одобравале компаниjама са уговореним извозним пословима на руском тржишту, каже Поповић у ауторском тексту у "Вечерњим новостима" . За те намене, додао jе он, могао би да се искористи и део средстава фонда за развоj и Aгенциjе за осигурање и подстицање извоза, у супротном, уколико влада не помогне домаћим привредницима да искористе и другу шансу за пробоj на руско тржиште, питање jе да ли ће им се нова, трећа прилика уопште и указати. Упозорава да се компаниjе из других земаља света неће, како каже, либити да поjуре и заузму позициjе на огромном тржишту са више од 150 милиона потрошача и 50 пута већим бруто домаћим производом од Србиjе. Kолико се простора данас отвара на руском тржишту, наjбоље сведочи податак да jе турски извоз у Русиjу прошле године вредео 6,6 милиjарди долара, каже Поповић и додаjе да ако се српске фирме изборе за само два одсто тог "колача", извоз наших компаниjа у Русиjу повећао би се за више од 130 милиона долара, или за чак 20 одсто. Поповић сматра да jе осим за пољопривредне произвођаче и прерађивачку индустриjу, ово велика шанса и за развоj српског туризма и обнову посусталог грађевинарства. Указуjући да jе само у току прошле године Tурску посетило близу пет милиона руских туриста, коjи тамо годишње у просеку троше скоро четири милиjарде долара, што jе око 10 одсто бруто домаћег производа Србиjе, Поповић сматра да би део њих, уз агресивниjи наступ тур оператера на руском тржишту, могао да се доведе у Србиjу. Tакође, држава би гаранциjама могла да стане и иза наше грађевинске оперативе како би поново заузела место какво jе некада имала у Русиjи. Поповић подсећа да српске компаниjе, тренутно у укупном увозу Русиjе учествуjу са занемарљивих 0,35 одсто и да се таj удео не може битниjе повећати без снажниjе институционалне, финансиjске, логистичке и сваке друге подршке државе. "На нама jе само да ту шансу искористимо, у супротном то место ће заузети неко други, можда баш они коjи од нас у пола гласа траже да уведемо санкциjе Русиjи", напомиње он. Држава би поред Mинистарства, Kанцелариjе, скупштинског Oдбора и других институциjа за европске интеграциjе, требало хитно да оснуjе макар jедну институциjу коjа би се бавила подстицањем нашег извоза на руско тржиште - Kанцелариjу за економску сарадњу са Русиjом, закључуjе Поповић.

Прочитајте још:ЕУ ПОНОВО ЈАШЕ: Нова ЕУ резолуција за признавање КосоваШЕШЕЉ: Вучићу влада и не треба, он је министар у свим министарствима, остали статирајуДвери: Грађанима је доста „спинова“ о расту запослености

Извор: Танјуг