Правда

Свети преподобни Алимпије Столпник је рођен у Адријанопољу, граду пафлагонијском и одмалена је предат Богу на службу, а Господ га је изабрао себи за службу још док је био у мајчином стомаку. Наиме, његова мајка је пред порођај у ноћи имала привиђење у ком јој се учини да на рукама држи веома лепо јагње, које је на роговима имало две залепљење свеће. Када је дошло време да се роди Алимпије, јака Божанска светлост испуни собу. То беше предзнак будуће светлости, а када је након порођаја заспала, у сну је видела да су се сви житељи града окупили у њеној соби и окружили новорођенче певајући му псалме и свештене песме. Убрзо јој је преминуо муж и није хтела поново да се удаје, па је свој живот провела у посту и молитви, а сина Алимпија, када га је одгајила, одвела је у цркву на службу Богу и предала га адријанопољском епископу, блаженом Теодору. Када је одрастао, Алимпију се јавила жеља за усамљеничким животом, да живи у молитвеном тиховању, усрдно служећи јединоме Богу и наслађујујући се непрестаним, богомишљем. Ту жељу је поделио с мајком рекавши јој да жели да иде на исток јер је чуо да тамо, у пустињама, у молитвеном тиховању живе многи свети оци. Он се запутио на свој пут, али га је епископ Теодор вратио назад, због чега је Алимпије био веома тужан. Ипак, анђео се јавио блаженоме Алимпију и рекао му је да не тугује што је враћен са жељеног пута и да добро зна да је свето место свако место на ком човек љуби Бога. Алимпије је наставио да служи Богу и да освештава цркве и манастире, али се једне ноћи зли дуси почеше камењем бацати на Алимпија, задавши му тешке повреде… Он је, међутим, скупио снаге и речима им се успротивио. Алимпије се штитио од демонске силе крсним знамењем и именом Исусовим. Најзад су га побеђени демони оставили и побегли, а људи су почели да га поштују и долазили су код њега ради молитве, утехе, поуке и исцељења. Покрај храма подигао је висок столп, попео се на њега и провео на њему у посту и молитви пуне 53 године. Ни подсмех људи, ни злоба демона нису могли одатле да га удаље, нити да га поколебају у намери. Около његовог столпа подигнута су два манастира, с једне стране мушки, а с друге женски. У женском манастиру живеле су му мајка и сестра. Свети Алимпије руководио је монахе и монахиње са свога столпа примером и речима и сијаше свима као сунце са небеса указујући пут ка спасењу. Свети Алимпије учини многа чудеса благодаћу Христовом. Болне је исцељивао, ђаволе из људи истеривао и будућност је предсказивао. На четрнаест пак година пре смрти, ноге су му биле поражене љутом болешћу, те за све то време он није могао да стоји већ од самог престављења свог лежао је на једној страни. И када су његови ученици желели да га окрену на другу страну, он им то није дозвољавао. Преминуо је 640. године у време цара Ираклија, а од моштију, његова глава је сачувана у Котломушком манастиру на Светој гори. Кажу да су се још пре његовог рођења показали неки знаци по којима се могло видети да ће његов живот бити чудесан. Према приповедању, овај светац је строгим постом и стрпљењем разних недаћа скоро све пустињаке превазишао. Свети Алимпије се на икони представља у аскетском, тј. пустињачком оделу како седи на свом столпу, а по предању, он је прегазио кугу и од тада се она не јавља. Према веровању, Свети Алимпије је био заштитник стоке, па зато поштоваоци народне традиције и обичаја на његов дан не упрежу стоку. Према народној традицији, не ваља ни да се на овај дан једе кравље месо. Отуд, нарочито, у источним деловима Србије, да би “кући кренуло”, на трпези на овај дан не сме да се нађе кравље месо. Као и на све друге велике православне празнике, и на овај би, барем што се народне традиције и обичаја тиче требало прескочити све тешке послове.