Правда

- Имајући у виду да је то обиман и врло одговоран посао, тражићемо састанак са Министарством и Националним просветним саветом како бисмо добили смернице за рад и рокове. Нема дилеме да је у основној школи, нарочито у седмом и осмом разреду, премашено законско оптерећење ученика. Измена наставног плана значи растерећење за ученике, а то повлачи и смањивање обима одређених наставних програма. То такође значи укидање неких часова или броја часова неких предмета - објашњава Мијатовићева. Министарство просвете није дало појашњење Вербићеве најаве да ће до почетка наредне школске године бити "преиспитан" број часова. По закону, наставни план, који дефинише укупан недељни и годишњи фонд часова предлаже ЗУОВ, а доноси га Национални просветни савет. Пракса показује да, уколико се нека промена уводи од наредне школске године, комплетан посао треба да буде завршен најкасније до краја марта, због процедуре усвајања и објављивања новина. "Морамо више да се бавимо ђацима, него радним местима. До следеће школске године преиспитаћемо број часова, јер у нижим разредима по закону он сме да буде већи од 20, а достиже и 23 недељно. Старији основци имају у распореду и по 28 обавезних часова, уместо законом прописаних до 25. И на све то, похађају и необавезне изборне предмете. Број часова мора да се смањи и прилагоди законским ограничењима. Тако ће и ефекти рада на часу бити већи, поручио је недавно Вербић у интервјуу једном београдском листу. О растерећењу основаца говорило се и 2013. године када је доношен нови Закон о основном образовању, али од тога није било ништа јер се испоставило да је члан који регулише фонд часова грешком преписан из претходног закона. Наставни план и закон годинама уназад су у раскораку, али очигледно то Вербићеве претходнике није бринуло. Законо о основном образовању прописује да ученици од првог до четвртог разреда основне школе могу имати до 20 часова недељно обавезних предмета, односно до четири часа дневно, а у вишим разредима до 25 недељно, то јест по пет у току дана. Закон каже да се "у овај број не урачунавају часови изборних предмета и ваннаставних активности", те да се "часови наставе могу увећати до три часа недељно осталим активностима планираним школским програмом". То практично значи да ђаци виших разреда основне школе у току недеље не би смели имати више од 28 часова, док сада шестаци имају 29, а седмаци и осмаци по 31 час, и то не рачунајући додатну, допунску наставу и час одељенског старешине. Оптерећење је посебно видљиво у нижим разредима, па је у недељном распореду дан са четири часа права реткост. Наставни план, рецимо, предвиђа додатну наставу тек од четвртог разреда основне школе, а деца је имају од трећег. Најављујући "претресање распореда" Вербић је оценио да ће "због тога бити срећни деца и родитељи, али да ће бити незадовољни они наставници чији су то часови". Одмах је реаговала Унија синдиката просветних радника тражећи од министра да им "лично објасни најаву смањења броја часова" и оцењујући да овакве изјаве "додатно узнемиравају запослене у образовању, јер нема плана како ће се те промене реализовати у пракси". - У систему већ има око 4.000 запослених на одређено време. Њихов статус се не зна. Министар треба да сређује хаос у систему и збрињава технолошке вишкове, а не да прави нове проблеме. Ако најављује промену фонда часова, а о томе никога није обавестио, шта је то него узнемиравање просветних радника - каже Јасна Јанковић, председница Уније.

Прочитајте још:

• Качаник – главни центар за регрутовање Исламске државе у Европи
• НИ ОТПРЕМНИНЕ НИ ПЕНЗИЈЕ: 40 година рада ни за шта!
• ДРУШТВЕНИ ЕКСПЕРИМЕНТ: Нови српски министар војни биће жена!?

Извор: Данас