Правда

Преговорима о том фамозном поглављу, у то не треба сумњати, куваће се "жаба" у врелој води, како би се још одређеније прецизирали договори из Бриселских споразума, који би од већ постојећег де факто признања водили де јуре признању "НАТО државе" на Косову. Верујем да мало ко очекује, па ни Берлин ни Вашингтон, да ће затварање тог поглавља бити услов за отварање осталих поглавља. А и зашто би то неко радио када је свестан да би у садашњим условима већинског расположења грађана у Србији, постојећег устава и Резолуције 1244, то било контрапродуктивно управо у настојању Брисела да, сталним позивањем на поглавље 35, моделира Србију по свом укусу у вези са свим другим поглављима. Међутим, само неколико сати пре доласка у Београд на састанак ОЕБС-а, Џон Кери је у Пришини наговестио оно што никако не обећава ништа добро за Србију, ни у преговорима о поглављу 35. Наиме, он је био сасвим одређен када је изјавио: "Гарантујем да ништа од оног што је договорено у Бриселу не штети независности Косова." И даље: "Ми смо инвестирали веома много у косовску будућност да бисмо то изложили опасности." Ја Керију верујем, јер у свим досадашњим преговорима у Бриселу, иако формално посредује ЕУ, главни "супервизор" је Вашингтон, без чијег аминовања ништа није могло бити потписано или парафирано. Е сад, ако је Вашингтон учвршћивао независност Косова кроз бриселске споразуме, зар ће дозволити да другачије буде и у преговорима око поглавља 35? Свакако да неће. Истина, нешто мало ће се, у вези са тим, питати и Немачка, којој је Србија "увек лојална" и "увек ћемо бити спремни, ако нам каже или замоли нешто, да то и испунимо". С друге стране, није нам потребно велико политичко-дипломатско искуство ни мудрост да би се схватило да је ЕУ у проблемима и да јој прети пуцање по многим шавовима, од кризе у зони евра, преко већ извесног британског референдума и победе Мари ле Пен на локалним изборима у Француској, до избегличке кризе и сопственог тумарања по Међународном суду правде. У таквим условима, и када би Србија била спремна да испуни све захтеве Брисела, тешко је и наслутити неко догледно време када би могла бити позвана да постане пуноправни члан те недовршене, избирократизоване и нејединствене политичко-економске уније, која се све више претвара у немачку унију. И на крају, требало би да понудим и свој одговор на питање с почетка текста: да ли ће "жаба" бити скувана кроз преговоре о поглављу 35. Неће, јер "жаба" је још жилава и треба је кроз сва поглавља добро омекшати (читај: опљачкати је). "Жаба" ће се сама скувати оног дана, ако тај дан уопште некада и дође, када буде, онако изнурена, подносила званични захтев за пуноправно чланство, у коме мора описати своје границе и унети тачан број својих житеља. Е, то ће тек тада бити де јуре признање прве НАТО државе у свету. До тада ћемо се заклињати да никада нећемо признати независност Косова и многи од нас ће у то и веровати. Која ће то генерација доживети? Моја сигурно неће. А волео бих да на то не пристану ни моји праунуци, које сам, хвала богу, већ стекао.