Правда

Када је Црној Гори 2. децембра упућена позивница да постане 29. чланица војног савеза, Москва је реаговала љутито, свесна да ће тиме њен утицај бити знатно ослабљен. „Деценију и по након завршетка рата на Косову, Русија и НАТО настављају да се боре за утицај на западном Балкану. Иако је црногорска војска мала, њено чланство је значајно, јер НАТО тиме, након Хрватске и Албаније, заузима и тај део Јадранске обале. Са уласком Црне Горе, остају још четири земље које нису део Алијансе. Македонију блокира спор са Грчком око имена, а Босну унутрашње поделе. Званично, Косово нема војску, али тамо безбедност од 1999. гарантују НАТО трупе. Тако, заправо, преостаје само још Србија, где је Алијанса непопуларна због бомбардовања“, пише лист. "Економист" оцењује да се Србија представља као држава на пола пута између Русије и НАТО, али да је то далеко од истине: „Србија је у јануару потписала ИПАП, споразум о највишем степену сарадње са НАТО за земље које нису чланице. Од 2006. њени војници учествују у далеко већем броју вежби са чланицама НАТО него са Русијом, а ЕУ је доминантан трговински партнер Србије. Русија и даље ужива популарност међу Србима и Црногорцима, али балканске владе ће на пољу безбедности увек изабрати Запад“, закључује „Економист“. Ања Филимонова, уредница Фонда стратешке културе из Москве, изнела је тезу да САД и НАТО, у намери да потисну Русију из региона, раде на "великој Албанији". - Становништво севера Косова мора бити уклоњено како би снаге САД и НАТО стигле до Копаоника, главне висинске тачке у региону, што ће им омогућити контролу не само Србије него и ширег подручја - рекла је она.