Правда

"Ово је диван дан", изјавила је научни директор Сибиле Гинтер после првог експеримента, обављеног у четвртак. У постројењу Института за физику плазме Макс Планк (ИПП) у покрајини Мекленбург-Предња Померанија, треба да буде испитано стапање нуклеарних језгара у сврху производње претежно чисте енергије. Стручњаци за нуклеарну фузију намеравају да у будућности користе исте процесе какви се одвијају и на Сунцу, где се атоми водоника стапају у теже атоме хелијума. Приликом тог процеса ослобађа се изузетно мала маса, која се претвара у енергију у складу са формулом E=mc2. Да би ту реакцију искористили за снабдевање енергијом на Земљи, неопходна је производња плазме, тј веома врелог гаса. У постројењу "Венделштајн 7-X" физичари испитују да ли се такав гас загрејан за 100 милиона степени може пола сата држати затворен. Више десетина суперпроводљивих калемова производе кавез од магнетних поља из кога врела атомска језгра и електрони тешко могу да побегну. Веома разређени хелијум се загрева микроталасима на температуре од пет до десет милиона степени, како би се гас јонизовао и прешао у стање плазме. Експериментални реактор, међутим, за сада, неће фузионисати атомска језгра како би производио струју, јер би за то била потребна много већа машина. Физичарима из Грајфсвалда је циљ да утврде да ли фузиони реактори могу да се конструишу по другачијем принципу од оног који је коришћен у Међународном фузионом реактору Итер, на југу Француске. "Венделштајн 8-X", је поред постројења у Јапану, највећи фузиони експеримент типа "Стеларатор". "Производња хелијумске плазме је наша генерална проба", каже директор Института у Грајфсвалду Томас Клингер. Са деутеријумом, тешком варијантом водоника, институт ће почети да ради најраније 2017. Када се користи овај изотоп, ствара се мала количина радиоактивног зрачења.