Правда

Нико не мора да чита “Велику шаховску таблу” Збигњева Бжежинског да би схватио да се спољна политика Запада врти око једног јединственог свеобухватног циља: спречити на сваки начин појаву силе која је способна да ограничи западну моћ, не само у Евроазији него у целом свету. Међутим, догађаји у Сирији доводе да се политика светске моћи руши као кула од карата. Сирија је сада центар различитих коалиција, и њих је најмање четири: Савез 4 + 1 (Русија, Сирија, Иран, Ирак, плус Хезболах), савез под вођством САД, односно нека врста мини-НАТО, директна војна сарадња између Русије и Француске, и нови “исламски савез” предвођен Саудијском арабијом. А ту је и Турска, која је под “султаном” Ердоганом која игра двоструку игру. Тренутна геополитичка напетост између Русије и Турске не показује знаке опуштања, од чега профитира “Царство хаоса” као привилеговани посматрач; док напетост траје, изгледи за Евроазијске интеграције су отежани. Руска обавештајна служба сигурно има све могуће сценарије који укључују ангажовање турске НАТО војске на турско-сиријској граници, као и могућност да Анкара затвори Босфор и Дарданеле за руски “Сирија екпрес”. Ердоган можда неће бити довољно глуп да понуди Русији још један повод за рат, али Москва се неће играти. Русија је распоредила бродове и подморнице способне за нуклеарне ударе у случају да Турска под окриљем НАТО одлучи да крене против руских интереса. Председник Путин је био јасан; Русија ће користити нуклеарно оружје уколико је потребно, и ако су угрожене конвенционалне снаге. Ако се Анкара одлучи за још неку самоубилачку мисију попут обарања још једног Су-24, или Су-34, Русија ће са С-400 једноставно очистити ваздушни простор дуж границе. Ако Анкара под окриљем НАТО-а на то одговори војним нападом на руске положаје, Русија ће користити нуклеарне пројектиле, увлачећи НАТО у рат, не само у Сирији, већ и потенцијално у Европи. То би укључивало и коришћење нуклеарних ракета да би Русија одржала стратешки важан Босфор отвореним. Можемо повући паралелу: Сирија данас као Сарајево 1914. године. Од средине 2014. године, Пентагон је испробао све врсте војних вежби – чак 16 пута, под различитим сценаријима – а са темом НАТО против Русије. Сви сценарији су били повољни за НАТО. Све симулације су показале да је победник Русија. И зато Ердоганово нестално понашање заправо доста плаши крупне играче од Вашингтона до Брисела. Запад је веома свестан огромне силе коју Русија може да покрене када би је до крајњих граница изазвао неко попут Ердогана. Русија може употребити моћни СС-18 – које НАТО назива “Сатана”. Сваки Сатана носи 10 бојевих глава, снаге од 750 до 1000 килотона, што је довољно да се уништи површина величине државе Њујорк. Топољ М је најбржа ракета на свету са брзином 21 мах (16.000 миља на сат); против њега, нема одбране. Покренут из Москве, погодио би Њујорк у 18. минуту, а Лос Анђелес за 22,8 минута. Руске подморнице – као и кинеске – су у стању да достигну обалу САД, и да нападну приморске циљеве у року од једног минута. Кинеске подморнице су се незапажено појавиле поред носача авиона САД, а руске подморнице могу учинити исто. Антиракетни систем С-500, поред кога амерички ракетни систем Патриот делује као немачки Фау-2 из Другог светског рата, је способан да заштити Русију од интерконтиненталних балистичких и крстарећих ракета. (Москва признаје да ће С-500 бити у употреби 2016., али чињеница да ће системи С-400 ускоро бити испоручени у Кину подразумева да С-500 већ може бити у функцији). Ево, и бивши саветник америчког начелника поморских операција је изјавио да је цео апарат противракетне одбране САД безвредан. Русија има флоту суперсоничних бомбардера Тупољев Ту-160С; они могу полетети из ваздушних база дубоко у срцу Русије, летети изнад Северног пола, лансирати преко Атлантика крстареће ракете са нуклеарном главом са сигурне раздаљине, и вратити се кући да све гледају на ТВ-у. Русија може да онеспособи готово сваку напредну НАТО базу са тактичким – или борбеним – нуклеарним оружјем мале снаге. Није случајно да је Русија у протеклих неколико месеци у више наврата тестирала време одзива НАТО-а. Ракета Искандер путује брзином седам пута већом од брзине звука, са дометом од 400 км. Она је смртоносна за аеродроме, логистичке тачке и друге стационарне инфраструктуре дуж широког фронта, на пример у јужној Турској. НАТО би морао да уништи све те Искандере. Али онда би требало да се суочи са С-400С – или, још горе, С-500С – које Русија може поставити у одбрамбеним зонама. Постављањем С-400С у Каљининграду, на пример, Русија може да осакати све ваздушне снаге НАТО дубоко у Европи. Приликом доношења војних одлука, Русија користи теорију Повратне контроле. То је тактика која има за циљ да непријатељу пренесе одређене информације које га приморавају да сам доноси одлуке које га воде у пораз; нека врста вируса који утиче и контролише процес доношења одлука. Русија то користи тактички, стратешки и геополитички. Млади Владимир Путин је о Повратној контроли научио све што се може знати у 401. КГБ-овој школи, и надаље током своје каријере КГБ-/ ФСБ официра. У реду, Ердогане и НАТО. Да ли још увек желите да идете у рат?

Прочитајте још:Ако Украјинци уђу у Доњецк – они ће засенити Вартоломејску ноћЛАЗАНСКИ: Неутронско оружје у Сирији?

Извор: Sputnik international, Курир