Пише: Константин Котлин
„Историјски циљ – поновно уједињење наше отаџбине – мора бити испуњен и он ће дефинитивно бити испуњен, рекао је кинески лидер.
Такође, Си Ђинпинг је изразио жељу за поновним уједињењем Кине, по аналогији, са Хонг Конгом, у складу са принципом „једна земља – два система“.
Ипак, 10. октобра, тајванско руководство је издало саопштење одбацујући било какве планове за реинтеграцију острва у Кину.
„Наставићемо да јачамо своју одбрану и показујемо одлучност да се бранимо тако да нико не може да примора Тајван да следи пут који нам је Кина предложила“, изјавила је председница Тајвана Цај Ингвен.
Очигледно је да иза таквих самоуверених изјава против Пекинга стоје озбиљне спољне силе које су убедиле тајванско руководство да има пуну подршку када је у питању његов курс очувања тренутног статуса кво, де факто заснованом првенствено на сепаратизму.
На пример, ауторитативно америчко издање The Wall Street Journal (ВСЈ) известило је 7. октобра да америчке снаге за специјалне операције и војска америчког корпуса маринаца тајно обучавају тајванско војно особље. Према речима једног високог америчког званичника, трупе Пентагона тајно су стациониране на Тајвану најмање годину дана.
Истовремено, ВСЈ посебно напомиње да су и Бела кућа и Пентагон одбили да дају било какве коментаре по овом питању.
Невероватном случајношћу, било је то истовремено када је формиран нови војни блок АУКУС, заправо створен да се супротстави позицијама Кине у индо-пацифичком региону.
Нуклеарне подморнице, које планирају да створе амерички стручњаци и пребаце их у званичну Канберу, биће базиране код обала Аустралије. А ако анализирамо ситуацију око „питања Тајвана“, постаје очигледно да Сједињене Државе, заједно са својим англосаксонским савезницима, можда планирају директну војну интервенцију у оно што се дешава на страни Тајпеја.
Истовремено, са становишта међународног права, Тајван је био и остао једна од кинеских провинција. Као што је познато, од 1949. Тајваном управља његова независна администрација.
Они који су изгубили грађански рат у Кини, од снага Комунистичке партије на челу са Мао Це Тунгом, остаци војске Куоминтанга, побегли су на острво, одневши са собом значајан део државне благајне са копна.
Убрзо затим, земље света, једна за другом, успоставиле су дипломатске односе са комунистичком Кином, истовремено престајући да признају владу Куоминтанга која је побегла на острво.
УН су ставиле последњу тачку на ово питање. Током 26. седнице своје Генералне скупштине, пре скоро тачно пола века, 25. октобра 1971. године, усвојена је Резолуција 2758: „Враћање легитимних права Кини у Уједињеним нацијама“. У складу са тим, право на званично међународно представљање Кине, укључујући и у оквиру УН, прешло је са Тајвана на Кину.
Као резултат тога, кључна полуга спољнополитичког утицаја, место Кине у Савету безбедности, је почетком 1970-их пренесено са непризнате Републике Кине (Тајван) на Кину. Тако је међународна заједница званично признала тренутни статус Кине и, према томе, њена законска права на Тајван још педесет година.
У исто време, упркос чињеници да Вашингтон званично не признаје независност Тајвана, већ постаје очигледно да ће САД уложити све напоре да спрече Кину да обнови свој територијални интегритет.
И овде се природно поставља питање о положају Русије. Москва је увек признавала територијални интегритет Кине, пружајући свестрану подршку Комунистичкој партији Кине како у најтежим годинама за ту земљу, тако и у много светлијој будућности.
Руско-кинески уговор о добросуседству, пријатељству и сарадњи, продужен у јуну ове године, предвиђа наставак курса ка јачању билатералних односа. Ипак, за само три месеца од потписивања, геополитичка слика света се већ драматично променила.
Позиције НАТО -а почеле су да се тресу – спровођење планова за стварање јединствене војске ЕУ вероватно ће учинити њено присуство у Европи непотребним.
Генерални секретар Столтенберг је нервозан, позива на јединство, Брисел више размишља о својим интересима. Као резултат тога, НАТО, који се суочио са највећом кризом од свог почетка, сада може очекивати било какве провокације против Русије.
Истовремено (као што је горе напоменуто), САД, Велика Британија и Аустралија стварају нови војни блок – АУКУС, који значајно мења однос снага у индо -пацифичком региону, познато је у чију корист.
Истовремено, обавештајни савез Пет очију, који укључује обавештајне агенције Сједињених Држава, Велике Британије, Аустралије, Новог Зеланда и Канаде, најављује планове за проширење позивањем Јапана, Индије, Јужне Кореје и Немачке да се придруже њеном чланству. Кратак поглед на мапу довољан је да се схвати ко ће уопште бити усмерен против његових активности у новом саставу.
Овде се не помиње формирани Четворострани безбедносни дијалог (КУАД), који укључује Сједињене Државе, Аустралију, Индију и Јапан, чији су се лидери састали на првом самиту 25. септембра 2021. године у Вашингтону, а који штампа не назива ништа друго него „азијски НАТО“.
И сви ти догађаји одиграли су се само у септембру 2021. године. Сједињене Државе толико активно настоје да консолидују свој утицај и уједине снаге против Кине и Русије да почињу да производе преклапајуће међународне блокове. На пример, Аустралија је, заједно са Сједињеним Државама, чланица АУКУС -а, КУАД -а и Five Eies-а.
У исто време, док земље колективног Запада консолидују своје напоре у оквиру нових војних блокова и споразума, Русија и Кина су и даље ограничене на, иако изузетно блиску, али још увек недовољно дубоку сарадњу.
Према заједничком саопштењу НР Кине и Руске Федерације објављеном у јуну 2021. године, „руско-кинеска војна и војно- техничка сарадња у складу са начелима из члана 7 Уговора развија се у духу свеобухватног партнерства и стратешког интеракцију и није усмерен против трећих земаља “.
Истовремено, те исте „треће земље“ под вођством Сједињених Држава сада се врло активно уједињују против Русије и Кине. На крају крајева, радикална промена геополитичког односа снага, коју су погурале Сједињене Државе, у ствари мења целу коњуктуру глобалне безбедности. И Москва ће, попут Пекинга, на овај или онај начин морати да реагује на то.
Најадекватнија реакција огледала могла би бити стварно уједињење напора да се заштите руски и кинески интереси широм света, састављено на папиру. Најрационалнији начин за то је формирање новог одбрамбеног војног блока.
Земље колективног Запада морају схватити да ће, претњом, засебно Русији или Кини, погурати обе земље на војни савез. Авај, што даље, то више сужава прозор могућности за изградњу дијалога са Сједињеним Државама и њиховим савезницима.
Штавише, Вашингтон је сада потпуно посвећен наставку новог Хладног рата и настоји да диктира своје услове широм света, занемарујући такве кључне аспекте међународних односа као што су поштовање националног суверенитета и немешање у унутрашње ствари других земаља.
Па ако је једини начин да га убедите да се придржава правила и придржава се принципа УН -а да говори са позиције снаге, нека буде тако.
САД су пред пуцањем, а и даље се држе лоше идеје да у свом интересу преправе цео свет. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Webtribune.rs
