Правда

Тако би се, у неколико речи, могла описати ова година чије последње дане управо бројимо, китећи јелке и пишући писма Деда Мразу. Државни удар се још није десио, а кад ће, не знамо. Иако ових дана председник Србије, Томислав Николић храбро каже да никаквог државног удара није било, и да у причу о државном удару није веровао зато што је добио процену да таквих опасности нема и што ни у једном извештају БИА и војне службе безбедности није било ни наговештаја да се у Србији тако нешто спрема, таблоиди и поједине телевизије не престају да бомбардују јавност апокалиптичним претњама које подижу тираже и гледаност. За неке, ово може звучати као прича о Ђекни, а за неке ово је тема са којом се није шалити. Занимљиво је, међутим, како је премијер Вучић избегао да се изјасни о овој теми, остављајући је, симболички, у рукама оних који су је и изнели на светлост дана. Таблоиди и поједине телевизије тако остају наизглед аутономни вршиоци "заштите државе", раде и оно што не раде службе које су за то плаћене. Или председника Србије намерно не извештавају о покушајима државног удара, или премијер Вучић жели да покаже како се државног удара не плаши, или медији намерно пумпају адреналинске шокове, како би јавност, уморна од боље будућности, имала чиме да се забави. У том смислу треба тумачити и најновију аферу, у којој се барата једним старим и јавности познатим документом из емисије "Инсајдер", а у којој су главни актери тајкун Мирослав Мишковић и америчка амбасада. Најновија афера, наиме, испоставља доказ да је Мишковић владао Србијом. Паметни читаоци би, само из летимичног погледа на ову вест, могли да закључе две ствари - прва је да Мишковић очигледно више не влада Србијом, и а друга је - да америчка амбасада влада Србијом. Што, кад се све сабере и одузме, у ствари значи да је државни удар на делу. То јест, да су институције ове државе само пуки привиди, остављени на виделу због форме. Амерички амбасадор није ових дана дао ниједан интервју тим поводом, а што се Мишковића тиче, он је поднео захтев да му се врати пасош, како би могао да отпутује у Америку, на операцију срца. Или су поједини српски медији постали нека врста симболичког "Пере писара из административног" који јури да господину министру први јави да је постао министар, или је актуелна српска представа надиграла Нушића и у хумору и у сатири. Ми нисмо сазнали ко руши Вучића, ни ко спрема државни удар, али смо сазнали да ће се поједини медији против тога борити до последњег читаоца, а сазнали смо да државног удара у ствари није ни било, осим ако се под државним ударом и дестабилизацијом владе не подразумева афера са недопустивом изјавом министра војног, јавним осудама, његовим извињењем, премијеровим обећањем да ће га сменити, и стањем на терену, које указује да министар војни није смењен и да је влада стабилна. За то време, док се по друштвеним мрежама распреда да ли је министарка Михајловић виђена за новог министра војног, или је Американци спремају за новог лидера, или је управо она коловођа државног удара, како су јављали поједини медији "из добро обавештеног извора" који се, међутим, није десио, мало ко примећује да се о хапшењу другог човека Црне Горе овде скоро уопште не расправља. Судбина Светозара Маровића, некадашњег идеолога и високог функционера ДПС, који је ухапшен пре неколико дана и за кога су таблоиди јавили да је чак спремао бекство, за српске медије није толико занимљива тема. Друго око у глави Црне Горе тренутно се налази у Спужу, па изгледа као да Црна Гора, са преосталим оком које се зове Мило Ђукановић, некоме намигује. Занимљиво је да из неког разлога у овом тренутку, Србија на ту тему - жмури. Иако, нема сумње да многи ситуацију посматрају широко затворених очију. Мило своју државу чува и у Спужу. Српску државу чувају таблоиди. Засада, домаћи таблоиди само траже хапшења, прозивају тужиоце и баве се истражним радњама, док институције читају новине и гледају телевизију. Од лепих вести у нашим медијима запажа се једна: у 2016. живећемо много боље. Ако смо им веровали за све остале вести, зашто им не веровати за ову? Срећна Нова година.

Прочитајте још:

• ДУГИН: Долази време за враћање наших светиња – Свете Земље, Константинопоља, Кијева
• Зашто нам (не)треба ММФ
• ТЕКСТ КОЈИ ЈЕ УЗБУРКАО НАЦИЈУ: Србијо, куда смо то ми јуче кренули?

Извор: Новости