Правда

Од тог тренутка, подршка за свемирске програме је почела да опада, па је упркос успешном слетању на месец у јулу 1969. дошло до великог заокрета у свемирској политици САД. Само годину дана након што је мисија Аполло 11 "освојила" Месец, НАСА је морала да се носи са великим шупљинама у буџету, али је успела да пошаље још пет мисија на Месец (Аполо 13 није успео да се спусти због техничких проблема). Оживљени су планови изградње свемирске станице, а 1970. објављено је да ће мисија Аполо 20 бити отказана у корист новог пројекта – Скyлаб. Другог септембра 1970. агенција је најавила последње три Аполо мисије: Аполо 15, 16 и 17, али је у то време морала да се носи са великим политичким притисцима. Наиме, Бела кућа је већ наредне године желела да потпуно откаже Аполло програм после мисије 15, али се НАСА ипак изборила да до тога не дође. Јуџин Сернан је 14. децембра 1972. постао последњи човек који је ходао Месечевом површином, а ту титулу држи до данас. Буџет који је НАСА имала пре 1966. више није био одржив, нарочито онда када се Америка суочила са великом нафтном кризом 1973. која је потпуно променила приоритете те нације. И даље се улагало у свемирске програме, али с много више ограничења него пре. Та промена утицала је на то да се истраживање Месеца, али и планета Сунчевог система одложи до даљњег, а пажња се усмерила на спејс шатл програм. Све до недавно америчке операције у свемиру биле су у потпуности фокусиране на нижу Земљину орбиту и слање сонди на друге планете. То не значи да је истраживање Месеца, Марса и других планета излишно: посета њима може нам пружити сасвим нова знања о пореклу живота на Земљи, али и настанку Сунчевог система. Остаје да се надамо да ће наше одсуство са Месеца бити кратког даха и да ће људи ходати његовом површином барем још једном за време наших живота.