Правда

Пред 1.300 новинара руски председник Владимир Путин одржао своју традиционалну прес-конференцију, која се крајем сваке године одржава у Москви. Као што то обично ради, Путин је искористио и ту прилику да саопшти како ће, упркос тешкоћама од прошле године, привреда окренути нови лист, да ће субвенције и даље бити на располагању руским пољопривредницима, док ће породице са ниским примањима бити сачуване од растућих цена режијских трошкова. То је део његовог старог плана о обнови традиционалног руског социјалног система, према коме за одрешене руке руководство заузврат гарантује социјалну стабилности и разумну стопу просперитета. Путин је послао поруку да и даље може да поднесе свој део терета после удара на руску економију, упркос санкцијама и паду цена енергената. Али овогодишња конференција била је битна и по томе што је руски лидер имао свашта да каже на тему спољне политике. Приметно је да Путинови коментари долазе непосредно после два битна догађаја. Прво је шеф Стејт департмента Џон Кери дошао у Москву како би забио последњи ексер у ковчег изолације Русије због Украјине и Сирије, на чему је Обамина администрација инсистирала. Прошле године Путин се поново поставио као незаобилазна фигура у глобалној политици а Русија као сила која се не може заобићи или уклонити.

Неколико маслинових гранчица

Штавише, Кери је изнео коментаре који иницирају да би САД могле да модификују свој четворогодишњи захтев за Асадовим одласком, о чему раније нису ни помишљали да преговарају. Кери је истакао да циљ САД није „промена режима“ у Сирији по сваку цену, рекавши и оно што Руси стално понављају – да народ Сирије мора да одлучи о својој будућности. Истина, Кери је упозорио да САД ионако не виде Асадову будућност у послератној Сирији. Пре него што је Кери дошао, Кремљ је поздравио одлуку италијанског премијера Матеа Ренција да блокира аутоматско проширење санкције Русији и да ту тему стави на дневни ред лидера Уније. Иако је извесно да ће се санкције продужити, Ренцијев потез ставио је до знања да је бројним европским земљама доста, и да ће да теже ублаживању или потпуном укидању санкција наредне године. Зато је Путин у свом обраћању Западу понудио више маслинових гранчица, укључујући и наставак покушаја за сарадњу у борби против терористичких организација на Блиском истоку, што Кремљ види као најбољи начин за своју рехабилитацију после Украјине, где је признато да је било Руса међу сепаратистима иако није потврђено формално војно присуство Русије на украјинској територији. Штавише, покушај сваљивања кривице на украјинску страну због одлагања и осталих проблема везаних за спровођење Минска-2 заправо је уновчавање слабости коју западне престонице испољавају у Украјини. Читајући између редова, Путин је показао вољу да се пронађе компромисно решење у Украјини са којим би Запад могао да живи, док би се и даље тражио простор за тешњу сарадњу око Сирије. Наравно, уколико би се питање Асадове будућности склонило са преговарачког стола. Показивање да Руси могу без Асада демонстрирано је обимом војне интервенције, али пре свега употребом војних пловила и авијације са руског тла, што показује да Русији нису потребни сиријски објекти како би пројектовала моћ у региону. Константна пажња усмерена на Турску, тврдње да је обарање руског авиона заправо додворавање Турске Америци и да је Путин спреман да одустане од вишегодишњих напора градње руско-турских веза. Лични однос Владимира Путина и Реџепа Тајипа Ердогана је, чини се, до те мере уздрман да га је тешко поправити упркос ранијим Ердогановим приближавањем на маргинама самита Г-20 у Анталији (иако је пре тога је било значајно његово присуство на прошлогодишњим зимским Олимпијским играма у Сочију). То ново непријатељство не само да показује колика је увреда Путину нанета обарањем авиона, већ и да Русија може себи да пруушти да у Турској игра оштро – уз привид Керијевог попуштања притиска на Асада, чији одлазак жели и Турска, и наставак Северног тока, који у безбедносном и економском смислу може да заменити Турски ток.

Презир према америчком естаблишменту

Наравно, највише пажње (у Америци) добило је Путиново поздрављање Трампове председничке кандидатуре. Иако је истакао да Русија нема намера да се меша у америчку унутрашњу политику и да ће сарађивати ко год да дође на место председника, Путин је овог могула и републиканског такмаца оценио као „изузетног човека“ и „несумњиво талентованог“. То је очигледан преседан у односу на остале светске лидере који су омаловажавали Трампа. (Неколико сати касније, Трамп је одговорио позитивно, наводећи да је Путин угледан светски лидер са којим би могао да сарађује). Да ли се Путин шали са америчким медијима, прихватајући оберучке Трампа као апсолутног фаворита у анкетама, чиме тролује Америку и ставља јој до знања да јој је у администрацији потребан неко као он? Да ли Путин то узвраћа због етикете „водећег лошег момка“, коју му је залепила већина председничких кандидата, заричући се да ће се држати тог става? Или Путин шаље поруку да је истинско ресетовање односа могуће само са Трампом у Овалном кабинету? Било да Путин верује да Трамп може да победи или не (или је само бацио око на анализе), он је тиме показао презир према већем делу америчког политичког естаблишмента. Он се већ носио са два америчка председника који су обећавали фундаменталне промене у америчко-руским односима, али који, из његовог угла, нису уложили озбиљан политички капитал и поднели ризик како би се то стварно догодило. Напротив, наставили су са окруживањем Русије евроатлантском експанзијом. Похвалама Трампу Путин позива западне лидера да му доведу неког за сто с ким ће сарађујући моћи да подели сфере утицаја и да тај буде из старе преговарачке школе у стилу 19. века. Путин је тиме такође рекао да ниједног другог кандидата, ни из демократског ни републиканског табора, не узима за озбиљно. Питање је ко ће се најслађе смејати ако Путин изгуби на коцки и ако му привреда ослаби. До следеће гала вечере ћемо видети да ли је његово виђење Трампове победе засновано на кредибилним предвиђањима и да ли ће се наследник Барака Обаме у Овалном кабинету опходити према Путину онако како то Трамп планира.

Прочитајте још:ХИТ НА НЕТУ! Послушајте најновију песму посвећену Путину! (ВИДЕО)ДУГИН: Долази време за враћање наших светиња – Свете Земље, Константинопоља, КијеваДУГИН: Свет је у кључањима која се могу завршити – Трећим светским ратом

Извор: The National Interest, Нови Стандард