Правда

Историчар Вјенцеслав Ценчић објавио је књигу “Титова последња исповест”, двадесет година после смрти Јосипа Броза Тита, неку врсту Титовог политичког тестамента који баца сасвим нову слику на лик и дело политичара који је оставио неизбрисив траг на политичкој сцени друге Југославије. Књига је састављена од стенограмских бележака чувеног Брозовог говора у Карађорђеву у децембру 1979. године и разговора које је водио са Јосипом Копиничем, кога су многи сматрали најзначајнијим југословенским обавештајцем свих времена. По оспоравању аутентичности ова узбудљива књига и сама на неки начин дели судбину главног сведока и актера, хваљеног, а онда и неумерено оспораваног – Јосипа Броза. "Био сам против устава из 1974! Био сам против давања државности покрајинама и деловима Устава који омогућују републикама издвајање из федерације без договора са осталим републикама, односно референдумом целе земље. И тада, а и сада вам понављам да ће то “зло” од ових уставних права покрајина разбити Југославију. Знао сам да је безбедносно стање на Косову лоше, али нисам знао да су и односи наших република пали на тако ниске гране. Другови, морам рећи, кад је у питању Косово да сви који су гласали за Устав 1974. године бити ће криви за судбину Југославије! Размишљао сам и онако сам у себи рекао: “Па, стари, и ти би требало себи да одредиш наследника”. Размишљао сам и ставио на папир неколико млађих, већ искусних руководилаца и одлучио сам се на њих двоје: Мику Трипала и Рату Дугоњића. Пишући присетио сам се и на Иву Лолу Рибара, јер сам увек у шали говорио, а мислим да сам то рекао и Копиничу, да ће он бити мој наследник. Та информација “процурила” је за време рата, па се Хебранг нашао погођен и одлучио се на освету и организирао је ликвидацују Лоле. О мом наследнику ником нисам говорио осим Јованки, а она је то, како ми је тврдила, из шале, рекла Стеви. Тај податак одмах је “процурио” до Владе и Бевца. Ни праунуци неће опростити задуживање! Након доношења новог Устава, републике су се уз сагласност Федерације за задњих годину и пар месеци задужиле преко 10 милијарди долара, то је зло и неопростиво за земљу – рекао је Тито. Ја сам, као председник државе, одбио да потпишем одобрење о задужењу земље, а Бакарић је као мој заменик то потписао. Мене оптужују да сам забранио да се иде на ослобађање логораша које је тада чувало стотинак усташа – другови, тај Вицков предлог није дошао до мене и ја се сада питам где је завршио. Сам себе оптужујем зашто до сада нисам био у том логору смрти и поклонио се сенама убијених. Сада сам се присетио и податка да су и Хебранг (Андрија) и Крајачић (Стево) били против обележавања Јасеновца. Па иступ Стевин приликом откривања споменика у Јасеновцу. Није као председник Сабора дошао на отварање, дошао је у Липик, пијан, у ловачкој униформи и делегацију Србије извређао, вичући им: “Мало смо Вас потаманили”. О том скандалу поруку сам добио од Пуцара (Ђуро). Био сам, не љут, него обезглављен овим Стевиним испадом. Пуно пута се питам зашто не расветлимо ове Стевине небулозе и расипништво. Имам утисак да га се у Хрватској боје. Кад бих хтео да реагујем, бранила га је Јованка.

Прочитајте још: Млади са Косова иду у Сирију за велике пареВербић: Нема договора са синдикатима

Голи оток је створио Кардељ, предложивши да се сви који су се изјаснили за Резолуцију изолују на једно острво. Помоћ у томе дали су му Аугустинчић и Стево (Крајачић) који су му причали о Голом отоку и добром камену с којим се служи Аугустинчић при изради скулптура. И тако је на састанку Политбироа, кад се расправља о изолацији ухапшених, Кардељ предложио Голи оток као најбоље решење. С једне и друге стране тог пута дочекивали би их већ ухапшени и тукли ремењем и тољагама, а ови “Словенци” одговорили би им и викали: “Не бијте нас човече”. Нису то били Словенци, већ Босанци и Личани који су радили у Словенији. Своје су ибеовце прогласили лудим, посебно ако се радило о школованом кадру. Тако је Едо “бранио” Југославију и Партију у Словенији. Због Голог отока нисам добио ни Нобелову награду за мир, иако је више од стотину државника света то предлагало." Извор: Solonovpolis.wordpress.com