Правда

Да ли вас фрустрира то што грађани Србије нису више ентузијастични у погледу уласка у ЕУ? Србија је пре неколико година донела стратешку одлуку што се тиче европског пута. У овом тренутку све странке у парламенту подржавају овај пут Србије. Није изненађење да не постоји пуни консензус међу грађанима око тога, да постоје осцилације, али ово је ипак политика коју, према нашим најновијим истраживањима јавног мњења, подржава између 55 и 58 одсто свих грађана, а да годинама видимо подршку која се креће од 47 до 60 одсто. Али битније од тога је да је Србија ушла у нову фазу односа са ЕУ: сада је реч не само усклађивању законодавства са законима ЕУ него и о његовој примени у складу са очекивањима како земаља ЕУ тако и самих грађана Србије. То, наравно, подразумева и много већи степен јавних расправа о овом путу. У Србији је сада време слава и на њима се од људи често може чути следеће: Ако већ Британци желе да изађу из ЕУ, шта тек ми тамо да очекујемо? Колико то можда слаби вашу позицију главног заступника ЕУ у Србији, имајући у виду да ни ваш премијер Камерон није сигуран да ли треба изаћи из ЕУ или остати у њој? У Великој Британији је у току жустра расправа око чланства у ЕУ и није то нешто ново. Грађани Велике Британије су гласали за чланство 1975. године, а сада је реч о расписивању референдума о чланству под новим условима. Ово је била тема дискусија на седници Европског савета недавно у Бриселу и очигледно је да ће доћи до расписивања референдума овим поводом, најкасније до краја 2017. Чини ми се да је добро да постоји жустра и сада све детаљнија дискусија око предности и изазова чланства Велике Британије у ЕУ. Ја сам оптимиста што се тиче тога. Вероватно није изненађење да лично подржавам чланство своје земље у ЕУ, увек сам се залагао за то. Мислите ли да је Србија – њено друштво – довољно зрела да достигне европске стандарде у најважнијим областима без притиска, то јест и у случају да одустанемо од ЕУ? Мислим да је преговарачки оквир од велике користи. Не можемо да кажемо да је једна или друга земља потпуно испунила све, али све земље чланице ЕУ су ишле тим путем и опште искуство из других земаља, нарочито што се тиче нових земаља чланица, јесте да је оквир који даје ЕУ од врло велике користи за испуњење свих очекивања, пре свега легитимних очекивања грађана. Шта то европски стандарди „нуде” грађанима? Реч је о квалитету живота, о квалитету друштва и о типу друштва којем земља и грађани теже. Реч је о томе да ЕУ представља ниво и стандард у животу и пословању, који су нешто што већина грађана жели у свом животу, у свом послу. Оквир ЕУ поставља висок стандард у погледу основних људских права, поштовања фундаменталних права, што се тиче нетолерисања дискриминације у друштву, што се тиче ефикаснијих мера против корупције и, уопште, да је битно да се у свим земљама чланицама ЕУ поштује владавина права. Због тога је поглавље 23, које се тиче баш ових области, увек, као и сада, у жижи наше пажње на почетку преговора. Очекујемо да ће доћи до отварања тог поглавља током првих месеци 2016. Наравно, ЕУ поставља високе стандарде и у многим другим областима, као што су заштита животне средине, безбедност хране, бољи квалитет земљишта, воде и ваздуха… И економија... Врло је битно за домаће инвеститоре, као и за стране, да знају какви су услови за њихове потенцијалне инвестиције, какав је порески оквир, какво ће бити законодавство не само данас већ и за три, четири, пет година. Са каквим законима и порезима ће се они суочавати у будућности. Предвидљивост је врло битна за све инвеститоре. Због тога врло често чујемо питање од потенцијалних страних инвеститора, не само из земаља ЕУ већ и из других – као што су Јапан, Јужна Кореја, САД – у вези с тим када ће Србија постати чланица ЕУ, како изгледа овај пут, да ли да можемо да очекујемо чланство Србије у ЕУ за неколико година... И шта им кажете на то? Да ли им дајете оптимистична предвиђања? Да, наш одговор је позитиван у погледу перспективе чланства. Међутим, није на мени да прогнозирам колико дуго ће трајати тај процес. Врло је битно да Србија остане на том путу. Тешко ми је да вам кажем колико дуго ће трајати, али имајући у виду да је Хрватска постала чланица ЕУ седам година након што је отворила преговоре, мислим да то може да буде неки оквир за вас. Дакле, наш премијер је превише оптимистичан када каже да ће се трудити да затворимо сва поглавља 2019? Ми смо ту да помогнемо да оствари тај циљ. Али брзина зависи пре свега од способности Србије да испуни сва очекивања у свим областима. Које поглавље ће бити најлакше за нас? Да ли у некој области нашег друштва видите да смо близу европских стандарда? Вероватно бисмо могли да очекујемо да ће поглавља 25 и 26, у вези са науком и истраживањем и културом, где је Србија већ много напредовала, брже да се затварају. Али није у томе суштина. Суштина је примена свих стандарда и закона у свим областима. Чињеница је, на пример, да ће поглавља 23 и 24 у вези са владавином права и безбедношћу вероватно бити отворена до краја процеса преговарања са ЕУ. Као и поглавље 35 о Косову. Као и поглавље 35, вероватно. Због тога што ће ови процеси још трајати током преговора. Око тог поглавља постоје многе нејасноће, с обзиром на то да се односи на нормализацију односа Београда и Приштине „на свеобухватан и прихватљив начин”. Зна ли се на који начин ће се мерити да ли су услови тог поглавља испуњени или нису? Реч је о дијалогу између Београда и Приштине о свеобухватној нормализацији односа. То је тај термин који се користи у свим закључцима Европског савета и у преговарачкој платформи за Србију. Јасно је да мора да дође и до правно обавезујућег споразума. Пошто овде сви кажу да не знају шта може и треба да садржи тај правно обавезујући споразум, знате ли ви? Суштина дијалога између Београда и Приштине, који траје већ пет година, јесте да мора да дође до конкретних резултата на бази дијалога обе стране. И због тога смо сведоци напретка у дијалогу и само због тога је дошло до Бриселског споразума 2013. године. А допушта ли се ту могућност да се ти преговори заврше икако другачије осим признањем независности Косова? Као што сам рекао, у свим документима, у свим закључцима Европског савета, говори се о свеобухватној нормализацији односа. Дакле, не помиње се признање Косова. Није о томе реч у преговорима. Мислим да у Србији нико не мисли да ће Приштина икада пристати на нешто мање од независности. Да ли се слажете да је ово поглавље тако састављено да фаворизује Приштину, да јој фактички даје право вета на приступање Србије ЕУ? Није тако. Реч је о дијалогу у којем постоји обавеза и једне и друге стране да не смеју да блокирају једна другу на путу европских интеграција. Битно је да не заборавимо да је реч о процесу нормализације који је у суштинском интересу и једне и друге стране. Дијалог је највећи и најбитнији механизам за остваривање ове нормализације. Мислим да је Србија то схватила већ пре пет година када је прихватила оквир Резолуције Генералне скупштине УН и улогу ЕУ у овом процесу. И нормализација није само то што видимо у дијалогу. У Србији постоји све већи степен разумевања за економску корист коју може да има од нормализованих односа са Косовом. Мислим у овом контексту на напредак у односима између привредних комора Србије и Косова. Косово ће увек бити потенцијално врло важно тржиште за српску привреду. Да ли се можда очекује да на крају тог процеса, Београд, ко год буде у том тренутку био на власти, буде спремнији да призна косовску независност? Као што сам рекао, није реч у преговорима о признању. Дакле, не можемо да кажемо да постоје нека очекивања тог типа.

Прочитајте још:Дачић: Србија ће бити апсолутно против Косова у УН, а Тачију сам рекао…ВУЧИЋУ И ДАЧИЋУ ПРЕКО ТВИТЕРА: Живковић пита незгодна питања

Извор: Политика