Правда

Неке државе су стале на страну Саудијске Арабије и прекинуле или смањиле дипломатске везе с Ираном, док су друге затражиле смиривање пре него што рат речима даље ескалира, наводи агенција Асошиејтид прес а преноси Бета. Саудијска Арабија је прекинула односе с Ираном пошто су нападнута два њена дипломатска представништва у Ирану током протеста због погубљења шиитског свештеника. Иран је после напада на дипломатска представништва извео више хапшења и критиковао насилне протесте. Председник Ирана Хасан Рухани је данас, међутим, заузео чвршћи став, оценивши да саудијска одлука о прекидању односа не може "сакрити злочин" погубљења свештеника Нимра Бакера ал Нимра. Уз Саудијску Арабију су стали Бахреин, Судан, Уједињени Арапски Емирати, Кувајт и Јордан, док су на страну Ирана стали либански екстремистички покрет Хезболах, режим сиријског председника Башара ал Асада и влада у Ираку коју предводе шиити. Бахреин, мала острвска краљевина близу саудијске обале са шиитском већином али сунитском владајућом породицом коју подржава Саудијска Арабија, први је прекинуо односе с Ираном. Бахреински званичници су више пута оптуживали Иран да обучава екстремисте и да покушава да кријумчари оружје у ту земљу у којој се налази и база Пете флоте америчке морнарице. Судан је прва афричка земља која је пресекла односе с Ираном после Саудијске Арабије и наложио је иранским дипломатама да за две недеље напусте земљу. Судан је раније био наклоњенији Ирану, али се окренуо Саудијској Арабији за помоћ после отцепљење нафтом богатог Јужног Судана 2011. Уједињени Арапски Емирати су саопштили да ће смањити број дипломата у Ирану и опозвати амбасадора. Иако УАЕ подржавају Саудијску Арабију, за такав блажи корак су се определили пошто имају дугу историју трговинских односа с Ираном. Кувајт је опозвао амбасадора из Техерана, мада још није јасно колико ће бити смањени дипломатски односи. У Кувајту, који се граничи са Саудијском Арабијом док га од Ирана дели двадесетак километара широка ирачка територија, живе и сунити и шиити без већих трвења, а та зеља има и један од најлибералнијих политичклих система међу заливским земљама. Јордан, већински сунитска земља и близак савезник Саудијске Арабије, засад није оштрије реаговао, осим што је портпарол владе осудио напад на саудијску амбасаду у Ирану. Либански екстремистички покрет Хезболах је основан 1982. да помогне иранској Револуционарној гарди пошто је Израел напао Либан. Та организација је главни покрет у региону који ужива подршку Ирана. Режим сиријског председника Башара ал Асада је очигледно на стани Ирана, пошто је Техеран један од највећих помагача Сирије од 80-их година и био је уз Асада током грађанског рата који је почео 2011. Саудијска Арабија, с друге стране, један је од највећих помагача побуњеника који се боре против Асадовог режима. Ирак, који је сам у рату са сунитском екстремистичком организацијом Исламском државом, има знатну сунитску мањину, а земљу води шиитска влада која је упозорила Ријад да ће погубљење свештеника довести до још већих уништавања. Од заливских земља, неутралан је Оман који има дугу историју односа с Ираном, а био је и база за тајне преговоре иранских и америчких званичника који су довели до нуклеарног споразума Ирана и шест светских сила. Од других регионални чинилаца ту су и Израел, Палестинци и Јемен. Израел сматра Иран највећом не само регионалном, већ и светском претњом. Иако нема директне везе ни са Саудијском Арабијом, две земље су постале ближе због заједничке забринутости око све већег утицаја Ирана. Палестинска управа после погубљења ал Нимра издала је саопштење у којем се наводи да је уз Саудијце у њиховој борби против "тероризма". Саудијска Арабија је највећи донатор Палестинске управе из арапског света с 200 милиона долара годишње. Палестинска управа, коју предводи Фатах, има затегнуте односе с Ираном пошто Техеран подржава ривални палестински покрет Хамас. Јемен, најсиромашнија арапска земља, разапет је грађанским ратом у којем су сукобљени међународно призната влада, коју војно подржава коалиција предвођена Саудијском Арабијом, и шиитски побуњеници Хути које подржава Иран. Смиривање тензија затражили су Уједињене нације, Европска унија, САД и Турска, док је Русија понудила да посредује у решавању спора. Генерални секретар УН Бан Ки Мун тражио је од Саудијске Арабије и Ирана да подрже мировне напоре у Сирији и Јемену и да избегну даље јачање тензија. ЕУ, која је против смртне казне, критиковала је Саудијску Арабију због масовних погубљења и случаја ал Нимра наводећи да су тиме подривени слобода изражавања и основна политичака права. Од избијања тензија, шефица европске дипломатије Федерика Могерини телефоном је контактирала обе стране и изразила бојазан да би даља ескалација могла додатно дестабилизовати цео регион. САД, које имају добре односе с Ријадом, тражиле су од Саудијске Арабије и Ирана да њихов спор не омета напоре за окончање сиријског грађанског рата, као ни спровођење нуклеарног споразума с Ираном. Турска је тражила од Саудијске Арабије и Ирана да смање тензије, наводећи да је Блиски исток "већ као буре барута" и да не може поднети нову кризу. Русија, која има добре односе с Техераном, понудила се да посредује у спору Ирана и Саудијске Арабије, мада је нејасно да ли су руски званичници формално изнели ту понуду Ријаду и Техерану.