Правда

Да се ово не би десило, потребно је почети изградњу правих државних институција, коју максимално отежава гомила противречности које су се акумулирале за време сукоба. Једини у извесном смислу, резултат последњег минског састанка трилатералне контакт групе о решавању сукоба у Донбасу постао је неочекивани споразум између Кијева и две непризнате републике о „празничном примирју“ које је ступило на снагу 23. децембра. То се није догодило, али то и није било могуће очекивати из разних техничких разлога. Важно је схватити да „празнично примирје“ није само додатак већ постојећим споразумима, већ нешто потпуно независно. О таквој независности већ одавно маштају неки делатници новоросијске независности - независности не само од Украјине, већ и од Русије, понекад и од здравог разума. Паралелно са преговорима у Минску, једна јединца армије Новоросије је на југу без борбе заузела село Коминтерново (са три и по асфалтиране улице) које се налази у степи, али на стратешком правцу Мариупољ-Тељманово. Украјинског гарнизона није било у селу, па је око 50 људи на оклопним возилима пешадије и са минобацачима мирно преузело контролу над тим насељем, само 25 километара удаљеном од Мариупоља. До украјинске стране ова вест није дошла одмах, тек сутрадан је представник сектора „М“ украјинске армије Александар Киндсфатер обећао је да ће „средити“ ситуацију, а затим су (вероватно због резултата сређивања) украјински медији почели да вриште због „кршења мировних споразума од стране ДНР“. У међувремену, нико није пуцао. Коминтерново се налази на потенцијално нестабилном сектору фронта, али у такозваној „неутралној“ зони. Украјинске трупе се константо баве „стезањем неутралки“, и то баш у том истом географском подручју. Управо то се десило недавно, почетком децембра, у суседном граду Павлопољ, као и са селом Пишћевик. Све у свему, снаге Новоросије су само имитирале понашање непријатеља, благо померивши линију фронта. Треба нагласити да је дисциплина снага Новоросије које су извеле ову операцију била изузетно јака. Прекид ватре се не може односити на сваки пиштољ, али се без прецизних и јасних наређења из Доњецка ниједно оклопно возило не би покренуло. Наводно, тек након објављивања „празничног примирја“, које је са много већом помпом дочекано у Европи, него у самој Украјини, Украјинцима је наређено да се Коминтерново напусти за сваки случај. Тим пре, што је специјални представник ОЕБС Мартин Сајдик у Минску упутио искрене речи „становницима источне Украјине“ који би требало да „у миру и сигурности прославе Нову годину и Божић“. Због ове ситације, украјинска војска у региону Мариупоља је видно напета. Устаници нису пустили мисију ОЕБС у Коминтерново и све около су минирали. То је било гаранција да ће преосталих 200 локалних становника у селу заиста дочекати Нову годину у миру. А Кијев и Доњецк, у међувремену, су почели (на иницијативу Кијева) разговоре о деминирању „неких сектора фронта“. Овакве локалне приче већ одавно се сматрају нормалним информацијама. Заиста, као и константно пушкарање - и ово је свакодневница у региону. Са таквим „празничним примирјем“ Доњецк и Луганск су и ушли у 2016. годину, а она дефинитивно претендује да буде пресудна за судбину Новоросије. Важно је схватити да никаквог другог модела изградње државе, осим оријентације на Русију - ни Доњецк ни Луганск немају. Многе ово плаши, укључујући и неке у Москви - у контексту ситуације на Криму. Тамо су последице 25 година украјинске независности биле много сложеније него што се то чинило са стране. И не само у смислу разарања и пустошења (у Новоросији је сада уништено много више), већ у смислу успостављања животних шема и принципа узајамности са државом. Неки тврде да између Крима и Донбаса у смислу менталитета постоје фундаменталне разлике, при чему Донбас у том погледу стоји боље. На неки начин, то је заиста тако, али у неком тренутку у Москви је одлучено да се максимално снажно и прагматично формирају политичке и управљачке шеме у ДНР и ЛНР, да се, не дај Боже, нешто не би догодило, тим пре што су постојали раздори и несугласице. То је довело до сукоба како унутар Новоросије, тако - понекад - и са Москвом, и до непријатељских личних односа између неких личности, што је заиста жалосно. Међутим, ово клупко притајених сукоба и амбиција увек ће постојати. Нажалост, сада другог пута нема. Фантастика није наш метод, а изградња државности ДНР и ЛНР у 2016-ој ће бити незаобилазан елемент опстанка. Реч је, пре свега, о стварању одрживих социјалних, економских и административних институција које би требало да се ослањају на заједнички систем вредности. Јасно је да је Новоросија тренутно - више идеја него пракса. Али, нове институције власти и даље треба да функционишу самостално и без сталног ослањања на ратно време. А ако већ градимо државу, онда она треба да буде јединствена - тако је и згодније и јефтиније. Јер, до данас је између ДНР и ЛНР постојала царина. То је тешко разумети, али тако је. Друга ствар је што је хуманитарна ситуација у републикама веома различита, као и војно-политичка. Могуће је да ће се 2016. године у том смислу нешто разјаснити. Не треба заборавити да се, заједно са прогнозама метеоролога, први по датуму а кључни догађаји за ДНР и ЛНР - најављени избори локалних органа власти - још увек не поклапају са Минском-2. Али, пролеће ће ипак доћи. Дакле, нова година за Новоросију може доћи по кинеском календару, али ће - ипак доћи.

Прочитајте још:НИЈЕ ТРЕЋИ СВЕТСКИ, НЕГО: Америка између Русије и Европске Уније!Ирачки хеликоптер остао без репа – спашен на неочекиван начин! (ВИДЕО)ДА ЛИ ЋЕ ПУТИН И ОВО ИСТРПЕТИ: НАТО опет надире ка Русији

Извор: fakti.rs