Правда

Глас песника чује глас бесмртности. У полутами "кича", скамењеног духа и маште многи људи су скренули са божанске светлосне стазе у таму себељубне опседнутости и хедонизма, супростављености и међусобног прожимања духа и материје, светлости и таме, добра и зла. Нико миран и нико спокојан. Човек у свим тим "световима" интелектуалног и духовног посртања губи вредносне и моралне орјентире, неповратно нагризајући идентитет српског народа. Вазда тешко и петоварено време. Сужен је простор за духовну ауру српског народа, који пустињу свог нихилизма пуни поткултурним и духовним сурогатима модернистичког кича загађујући ум и душу. Грех поробљава ум. Не мирећи се са стањем полутаме, судилиштем наше судбине,  определио сам се  да овим подсећањем на лик и дело Патријарха Павла, духовног и народног вође васколиког српског народа, изнад чије главе је још за живота увелико светлуцао ореол светитеља и да сачувамо божанске врлине: веру, љубав, наду, као највише уздигнуте вeртикале духовног стварања српског народа кроз његову историју и његовог националног и духовног идентитета. Мудри су били многи, али остали су за сва времена само они за које је био и остао човек као светиња – градити и делати за добро човека и међу људима. Без икакве сумње, међу њима је и Птријарх Павле: искрен, скроман, истинољубив, правичан, смеран, одмерен, стрпљив, спреман на самоодрицање, самопримеран. Са усклађеним мислима и делом допринео је духовном успостављању српског народа. Патријарх Павле нас је учио да се српство и наша вера чувају и негују у времену, у човеку, у речи, у језику. Побожан је ко зна, Србин је ко зна. Како га ко схвата, тако схвата себе. Увек је деловао као духовник мира, помирења, смирења. Умео је да опије својим гласом, поведе заведене, разоружа разјарене, смири неповерљиве... Нудио је другачије озрачје православља. Поседовао је задивљујућу моћ промишљене намере. Његове мудре и надасве животне и вазда актуелне речи које се преносе из мисли у мисао, толико су нас пута, тако лако и ефикасно одмењивале у разним погодама и непогодама. Застанемо, ослушнемо, поновимо његове речи: „Будимо људи“, успаравног хода како рече Свети Сава: „Човек није створн да лети и пуза, већ усправно хода.“ Патријарх Павле није признавао временске међе, људске предрасуде, различите обале, вековне осуде... Патријарх није расипао речи – у мало речи више мудрости, богатства звучне бројанице и мелодијског преплета захваћеног на извору најчистијег српског језика. Његова мисао је једна, а садржи много мисли. Веровао је у истину и очекивао је истину, испољавао је племенитост и обавезивао на племенитост, ценио је снагу, али дух је имао право на престо. Ценио је оруђе ума и особине карактера. Када то крхко тело обавеже човека, онда ти захтеви постају снажни и обавезујући. Умео је пред собом да испразни човека, а потом би умео да му додели мудар савет. Увек пружена рука, топла пуна сунца говорила је језиком литургијским, уносећи снагу светосавског печата православља. Патријарх Павле је био знаменити научник, преводилац, црквени песник, а његов богати стваралачки опус, океан речи у књигама, приповестима у песмама и другим делима драгоцено наслеђе. Посебно су драгоцене Патријархове књиге (три тома) "Да нам буду јаснија нека питања наше вере". Сваки читалац би могао да има свој одговор, а многи одговори су у његовим књигама. Једноставно, Патријарх Павле је градитељ људских душа, умник кога треба умовати и непрекидно откривати у свој својој величини и непролазности. „Живот умрлих је у памћењу живих“ вели Цицерон у једној филипици. Оставио је бокоре мудрости, бистре воде... Наше је да их не мутимо. Пaтријарх Павле се мора поштовати, за то што је био и зато што је остао... Да Патријарх Павле је био и остао...

Прочитајте још:КРВАВИ БАДЊАЦИ: Пре 100 година Мојковац је узео славу Термопилу (ФОТО / ВИДЕО)

Извор: Правда