Правда

Бајатовић је нагласио да Србијагас нема никаквих дугова према основном снабдевачу Гаспрому, да се и оно што је репрограмирамо редовно прати. "Нисмо угрожени ни са количинама, ни уговорно, ни финансијски", поручио је Бајатовић. Он се посебно захвалио Влади Србије на активном учешћу у реструктуирању Србијагаса које је почело, истакавши да ће ускоро бити спроведено и организационо реструктуирање у смислу поделе на додатна предузећа - Транспортгас Србија и Дистрибуцијагас Србија, уз матичну компанију Србијагас. "Ми смо ово све спремно дочекали. Никаквих проблема у наредном периоду неће бити", подвукао је Бајатовић. Са ресорсним министром, како је пренео, разговарано је о развојним пројектима. "У току су први радни састанци око изградње друге фазе Банатског двора. То ће се финансирати само, и биће у капацитету до једне милијарде кубних метара", објаснио је Бајатовић. Он је указао да су уштеде велике када поседујете складиште у свом дворишту, јер онда појефтињују многи трошкови, а уједно могу да се "лако пеглају пикови" потрошње на домаћем трзишту. Према његовим речима, потребна су још једно резервно и комерцијално складиште. Он каже да постоје стратешки циљеви у вези снабдевања гасом, који треба да обезбеде смањење ризика и диверзификацију. Према његовим речима, први је снабдевање Србије гасом из правца севера, било да је то, као и сада, из Украјине или Аустрије са Северног тока. Други правац је Александропољ у Грчкој путем спајања грчког и бугарског гасног система, као и српског и бугарског, додао је он, указујући да је трећа могућност снабдевање у средњерочној будућности евентуално преко пројекта Шел гаса, као и Тесла пројекта, који је препознала и ЕУ. Према његовим речима, Тесла пројекат је нека нова врста Јужног тока, односно јужног коридора, додајући да ће очигледно интереси југоисточне Европе, који су у овом моменту угрожени у снабдевању гасом, на средњи рок победити идеолошке интересе. "Сигуран сам да ће се нека врста Јужног тока, односно коридора градити. Потпуно сам сигуран да ће јужни ток или коридор због економских и енергетских интереса бити реализован", проучио је он. Бајатовић је проценио инвестиције у проширење капацитета Банатског двора на око 70 милиона евра без гасовода. Он је навео да ће сигурно, вероватно још у овој години, почети да се гради интерконекција Ниш-Димитровград-Софија. Што се тиче повезивања на аустријско складиште Баумгартен гасовод Хаг већ постоји, а када је реч о гасоводу Тесла, Србија, према његовим речима, фактички може већ сутра да се укључи. Такође је навео да је планирано проширење пречника цеви гасовода од Ниша ка Београду, како би српска метропола могла да се снабдева гасом из Бугарске, за шта је потребно 208 милиона евра, а пројекат ће бити предат Европској комисији. Он је указао да Србија има регионални значај, да већ има правац према Сарајеву, и да ће изградити и према Републици Српској, као и двосмерни гасовод према Хрватској. "Са два нова складишта, испоруком гаса на мађарско-српској граници, и нови правац према Бугарској, плус могућност изградње гасовода Тесла, Србија диверзификује тржиште, прави га конкурентним, бежи од спекулативног тржишта и добија све елементе здраве гасне привреде", уверен је Бајатовић. Што се тиче правца снабдевања из Хрватске и "чувеног" терминала на Крку, плутајућег капацитета 6 милијарди кубних метара, он је, према његовом мишљењу, једноставно нереалан. "И поред трећег продужавања могућности за пријаву нико се није јавио, што значи да западним развијеним земљама он не треба. Капацитети хрватског гасовода су јако мали и не могу играти регионалну улогу. Морали би превише да улажу да би имали регионалну улогу"”, поручио је Бајатовић.