БЕОГРАД - Србија је прошле године извезла робу у вредности од преко 10 милијарди евра, а највећу робну размену остварила је са Немачком и Италијом.
Из министарства трговине поручују да су за пад извоза у Русију одговорне околности на руском тржишту, а као нове партнере Србије у 2016-ој години најављују Турску и Иран. Боље него 2014. године. Тако се у најкраћем може сумирати спољнотрговинска размена у прошлој години, вредна готово 24 милијарде евра. У новцу лепо звучи, али опет је било пропуштених шанси. За благи скок извоза највеће заслуге припадају Крагујевцу. "Најтраженији су и даље аутомобили фиат они јесу извозили мање него прошле године али су и даље наш највећи извозник", каже Никола Јанковић из Привредне коморе. Дакле, прошле године извозни бренд број један био је аутомобил, а високо место на листи најтраженије робе из Србије заузели су и опрема за пренос струје, кукуруз, гуме и традиционално - воће и поврће. Иза аутомобила на листи извозних производа су опрема за пренос електричне енергије, кукуруз, путничке гуме и воће и поврће. "Тржиште ЕУ је наш главни партнер са 64 одсто нашег укупног извоза, а онда после тога ЦЕФТА, то јест земље у окружењу. Са њима имамо и суфицит, док је са ЕУ у благи дефицит. Ипак, тренд је позитиван", каже саговорник. Највећи обим робне размене у 2015.Србија је бележила са Италијом и Немачком. Трговинске везе у региону најјаче су са БиХ, Румунијом и Мађарском, док су ван зоне Европске уније најближи спољнотрговински партнери Србије, Кина и Русија. Главни извозни партнери су Италија, Немачка, БиХ, Румунија и Русија, а увозни Немачка, Италија, Русија, Кина, и Мађарска. О руском тржишту смо због економских санкција ЕУ према тој земљи читаве 2015. слушали причу о томе да је то најбоља извозна шанса Србије. Па јесмо ли је искористили? "Објективно подаци показују да не само да нисмо успели, већ да је размена у значајној мери пала. Једино што бележимо пораст јесте око 20 одсто прехрамбених производа, док је укупно забележен пад од 30 одсто", каже министар Расим Љајић. Министар поручује да нам у спољнотрговинској размени недостаје организованији наступ. Србија ће се у 2016. озбиљно размишљати и о неким другим партнерима. "Дуго се бавим сарадњом са Турском, никада није било веће интересовање него сада. Видеће се да ли ћемо успети то да искористимо", рекао је Љајић. Исто важи и за Иран. Земљу коју је српска делегација посетила крајем прошле године, а која ће, пошто јој се одблокирају средства од око 150 милијарди евра, бити спремна да своје тржиште понуди и нама.
Шта уједињује неуједињену Немачку? Белешке о односу према „несрећним избеглицама” 
ПЕТАР ПЕТКОВИЋ: 21 година од Мартовског погрома 
СРПСКИ ПАСТИРИ НА УЛИЦАМА БЕОГРАДА: Kaко молитвено спречити могућу трагедију у суботу? 
Растко Јевтовић: Oдбрана Пете 
Дугин: Иза Трампа је стао део дубоке државе – још дубља дубока држава