Правда

Среда, 26 Март 2025 12:35

Један од највећих узрока конфликата на Блиском истоку вуче корен из верског сукоба две деноминације ислама. Неслагање две струје ислама датира још од 632. године. Тада је, након смрти пророка Мухамеда, дошло до сукоба око питања наследника тадашње свеисламске државе. Сунити сматрају да то право припада Абу Бакиру, оцу Мухамедове жене Ајше, а шиити верују да је пророк Мухамед за свог наследника одредио Алију, мужа своје ћерке Фатиме. Ова подела направила је непремостиви јаз између две религијске скупине, толики да се малтене разликују у свему. Сунити гаје огроман анимозитет према шиитима, које уопште не сматрају муслиманима, већ отпадницима и неверницима. Велику већину муслиманског света чине сунити, које предводи Саудијска Арабија. Стуб шиитског ислама представља управо Иран, највећи такмац Саудијаца за превласт у региону Блиског истока. Подсећања ради, богата краљевина је почетком године погубила 47 људи, међу којима се налазило и неколико шиитских свештеника предвођених поменутим ал Нимром. У знак одмазде, бесно становништво Техерана демолирало је саудијску амабасаду, а дипломатски односи две земље су моментално прекинути.