БЕОГРАД - "Председник има право и обавезу да брине о Србима изван Србије и упозорава уколико им нека држава ускраћује права установљена европским стандардима, не мешајући се у унутрашње политичке односе у тим државама. Не знамо зашто то некима смета, осим ако немају шта да крију", кажу у кабинету председника Томислава Николића, коментаришући критике које на његов рачун долазе из региона због појединих изјава које
Последње у низу таквих спорења је с Младеном Иванићем, српским чланом трочланог Председништва БиХ. Иванићу је, подсетимо, засметало Николићево упозорење да "постоји план за рушење актуелне власти у Републици Српској кроз рушење власти председника Милорада Додика". Иванић је у интервјуу за „Дневни аваз” најавио да ће приликом првог разговора с председником Србије поставити то питање и да ће му поручити да се не уплиће у унутрашње прилике у Републици Српској. Иванић је оценио како је Николићева "отворена подршка" Додику "потпуно непримерена, јер значи сврставање на једну страну и неку врсту арбитрирања у односима међу политичким странкама у БиХ". Николићеву изјаву критиковао је и Игор Црнадак, министар иностраних послова БиХ, иначе функционер Иванићеве Партије демократског прогреса, опозиционе странке у РС. Он је приликом недавног боравка у Београду, где се срео са српским колегом Ивицом Дачићем, поручио "као неко ко у Савету БиХ представља РС и српски народ" да Србија и њени кључни функционери треба да буду уз народ РС, а не уз било коју политичку опцију. Разговор с Николићем због његових изјава "прижељкује" и председник Црне Горе Филип Вујановић. После оцене српског председника да је Црна Гора "пример да држава не треба да буде играчка и да људи који је воде не смеју тако да је третирају" те да она "свесно поништава своју самосталност у доношењу одлука и препоручује се као држава која ће прихватити све што јој буде речено како би ушла у НАТО", Вујановић је саркастично приметио да је Николић "духовит човек", али да је ипак његова оцена увредљива. "Једва чекам да се испричам с Николићем и да видим шта га је подстакло на такву оцену", рекао је Вујановић док је председник Србије поручио: "Нисам оћутао ни другима, па нећу ни њима". Недавно је председник и у Бриселу имао малу расправу с македонским колегом Ђорђем Ивановим који је Београду замерио што је на ауто-путу код Прешева постављена табла на којој пише „Бивша Југословенска Република Македонија”. Расправа је двојицу председника одвела далеко у прошлост све до цара Душана па је Иванов, према Николићевом казивању, у једном тренутку рекао и како Србија није требало ни да ослобађа Македонију од Турака. У Николићевом кабинету оцењују да је "председник у великој мери допринео политици отвореног дијалога са шефовима држава региона". Сарадња се, истичу, показала као једини пут решавања кризних ситуација међу којима су најкритичније биле талас миграната с Блиског истока и катастрофалне поплаве након којих је председник тражио помоћ за све земље које су биле угрожене. Србија се, како кажу, дефинитивно наметнула као кључни играч и фактор стабилности, капија кроз коју се потенцијална опасност претвара у добробит за целу Европу. Уместо некадашњег бурета барута што је била кључна квалификација Балкана кроз промишљање, дијалог и активно решавање вишедеценијских проблема Србија, кажу у Николићевом окружењу, постаје мост који спаја исток и запад, север и југ. Према оцени психолога Жарка Кораћа, Николић често даје непотребне и непримерене изјаве, као да хоће да каже да је и даље врло важна политичка личност. Председник, како је Кораћ рекао за Н1, има страшну жељу да се појави у јавном животу и у таквом понашању "има нечег незрелог". Сарадник Института за међународну политику и привреду Слободан Јанковић каже да лично може да се сложи с Николићевим оценама. "Начин изношења тих ставова и аргумената допадљив је за просечног Србина. Оно што он каже каже у тим приликама рекла би већина људи у овој земљи. Проблем је у томе што иза тих изјава не следи никаква конкретна политика. Оног момента када председник треба да своје речи преточи у неку конкретну политичку акцију ту долази до повлачења и усаглашавања са ставовима владе", оцењује Јанковић. Према његовим речима, може се само нагађати да ли су такви иступи прикупљање поена или су у питању моменти када он спонтано каже оно што мисли. Али је, додаје, очигледно да и по питању Бриселског споразума и по питању ЕУ и односа с другим земљама на крају увек усаглашавао своје ставове са ставовима владе. Јанковић оцењује и да нас је "мантра о добросуседским односима довела дотле да суседне земље, искључујући Румунију, увек гласају против наших интереса". Ова ситуација у којој се иступи председника и премијера разликују Александра Попова, директора Центра за регионализам, подсећају на време власти Демократске странке и различите политике Вука Јеремића и Бориса Тадића. "Ни тада као ни сада нисмо могли знати да ли је у питању дупли пас, односно игра добар и лош полицајац или је у питању разлика у гледиштима. Да ли то Николић држи десно крило СНС-а које не може да прати Вучића у европским трендовима у решавању проблема Косова па он води ’патриотски’ део странке или је то његово солирање", каже Попов који Николићеве иступе види као мешање у унутрашње ствари и Црне Горе и БиХ што, каже, није никаква новина јер је тога било у великој мери у време власти Бориса Тадића.