Правда

"Ми ћемо учинити напоре да добијемо одговор од Европске уније шта ће се догодити с визама. Иначе, биће нам тешко да учествујемо у даљем процесу (преговора са Србијом)", објашњава председник косовске владе Мустафа. Да ли се косовски премијер и даље држи тог става, изреченог после Нове године, није се, међутим, могло одгонетнути из изјаве премијера Александра Вучића, који је на Божић с Мустафом разговарао телефоном о примени Бриселског споразума и наставку дијалога 27. јануара, сем да ће наставак разговора бити "можда још и тежи од досадашњег". А нисмо чули ни гласну реакцију Брисела поводом поменуте изјаве председника косовске владе. Косово је средином јуна 2012. добило мапу пута за дијалог о укидању виза, која садржи списак реформи које ће морати да буду спроведене да би грађани Косова могли без виза да путују у ЕУ. Док Мустафа оцењује да су Косову постављени дупло већи захтеви за либерализацију и наводи да је у септембру речено да су, од 95 услова, институције Косова испуниле 87, а да су за други део, који је делимично испуњен, дате препоруке, у Београду се указује да визна либерализација није политичко већ безбедносно и техничко питање, о којем одлучују министри унутрашњих послова и правде. За оцену испуњавања услова за безвизно путовање у земље ЕУ свакако није без значаја ни чињеница да је Агенција за контролу европских граница Фронтекс објавила, рецимо, да су децембра 2014. године грађани Косова чинили 40 одсто укупног броја откривених у покушају илегалног преласка граница ЕУ. Без обзира на све то, Приштина сада поставља своје услове. А оно што је њој дозвољено, није, сетимо се, било дозвољено Београду у време његове борбе да грађани Србије доспеју на белу шенген листу. Србији су визе укинуте децембра 2009. године, три године после усвајања мандата за преговоре о споразумима о визним олакшицама и о реадмисији. У међувремену, испунила је мапу пута – од издавања биометријских пасоша и усвајања закона о контроли границе, преко увођења механизма праћења илегалне миграције, до примене стратегије за борбу против организованог криминала и корупције. Притом, посебно је био важан договор о повратку лица која незаконито бораве у европским државама. Иако су европске експертске мисије потврдиле да је земља задовољила све техничке критеријуме, извори из Брисела у првој половини 2009. у више наврата су поручивали да је сврставање на безвизну листу под знаком питања због неиспоручивања хашких бегунаца Ратка Младића и Горана Хаџића, као и у случају да дође до погоршања односа с мисијом ЕУ на Косову. Бранимир Стојановић, потпредседник косовске владе, сматра да је Мустафина изјава ипак више за унутрашњу употребу. "Али, ЕУ у сваком случају треба да се изјасни о конкретном односу албанских политичких лидера према том питању, јер онај који поставља услове (а то је ЕУ) најбоље зна да ли су они испуњени или нису", каже он. Кад је реч о наставку дијалога, наглашава да је дијалог користан и добар, без обзира на то колико је тежак. "Уколико је став Приштине да дијалог треба да постоји само због односа косовских Албанаца према ЕУ, онда је то погрешан однос према свему", истиче он. На подсећање да Србија у време спровођења своје мапе за долазак на белу шенгенску листу ничим није могла да уцењује, а да Косово то данас чини, саговорник изражава скепсу да ће неко из Приштине данас моћи да условљава ЕУ. Сличног мишљења је и Владимир Петронијевић, извршни директор Групе 484, некадашњи саветник за визну либерализацију у Влади Србије. "Имајући у виду да се на Косову ситуација компликује управо због бриселских разговора, мислим да је реч о унутрашњеполитичком одмеравању снага, уочи некаквих евентуалних ванредних избора", каже Петронијевић. Истовремено, он истиче да ЕУ, у моменту кад постоји овакво искуство с миграцијама, не само кад је реч о људима који долазе са Блиског истока, већ и с повећаним бројем захтева за азил из земаља западног Балкана које су добиле визну либерализацију, додатно пооштрава услове за добијање виза, поготову безвизног режима. Према његовој оцени, у време српских преговора о визној либерализацији политички услови нису били толико актуелни, а било је важно издавање путних исправа за оне који имају пребивалиште на Косову, где Србија нема своје институције. Упитан колико ипак има политике у одлуци да некој земљи буду укинуте визе, овај стручњак одговара: "Заиста много, из простог разлога што на тај начин шаљете поруку једној земљи у вези с њеном европском перспективом. То није само технички процес, иако је најважнији, али је одлука увек политичка, калкулише се моменат када се она доноси и какве ће ефекте да произведе."