Правда

Да Америка овде поново показује своје политичке „мишиће”, види се и и изјава њених представника и из најновијих потеза Стејт департмента у региону. Тако се минулог викенда Морин Кормак, америчка амбасадорка у Босни и Херцеговини, успротивила прослави 9. јануара, Дана Републике Српске, апелујући на власти овог ентитета да прославе Дана РС буду у складу са захтевом Уставног суда БиХ (који је неуставним оценио део Закона о празницима РС и наложио измену спорне одредбе). У том обраћању амбасада САД у Сарајеву нашла је за сходно да упозори и српског премијера, који је минуле суботе са министрима био на прослави Дана РС у Бањалуци: „Верујемо да премијер Вучић схвата осетљиву природу овог догађаја након одлуке Уставног суда БиХ.” Истога дана, Хашим Тачи, заменик премијера Косова, на свом фејсбук профилу, без околишања је указао да су насилни протести опозиције у Приштини „напад на оне који подржавају и који су партнери Косова –САД, Европску унију и НАТО”, чиме је јасно указао на значај који Америка ужива на Косову. Велика прашина се у региону подигла и после најаве да ће САД испоручити балистичке пројектиле Хрватској, након чега су размењене чак и дипломатске ноте између одлазеће владе у Загребу и Београда. Неколико дана уочи Нове године одлазећи амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби јавно је рекао оно што се одавно наслућивало – да Вашингтон као круну нормализације односа Београда и Приштине подразумева чланство Косова у Уједињеним нацијама. Кирби је и половином новембра био у жижи интересовања због своје изјаве да залагањем за слободу медија не руши Вучићеву владу. Многима је ово ничим неизазвано правдање америчког дипломате било „сумњиво”, јер је могло да се тумачи да он посредно поручује како има и моћ да мења власт у Србији. А почетком децембра, Америка је, уз Велику Британију, поздравила упућивање позива Црној Гори за дијалог о прикључењу НАТО-у. Амерички лист „Политико” оценио је да је то показало да су САД кренуле у офанзиву у борби против Русије за утицај на Балкану. „Готово је опште место да је утицај САД у нашем региону јачи од утицаја Европске уније”, сматра Драган Симић, професор Факултета политичких наука и подсећа да се ЕУ у последњих годину, две суочава са многим кризама – од грчке, преко украјинске, до избегличке. ЕУ, како каже, не може на прави начин да се позабави регионом и увек чека преовлађујући амерички став. Симић истиче да евроатлантски савезници имају опречне интересе и да се они такође боре за простор и утицај и наглашава да данас нема црно-белих односа, не само између САД и ЕУ већ и иначе. „Државе које наивно верују да са некима могу да буду само пријатељи и да онда не сарађују у другим стварима – греше”, наглашава наш саговорник. Америка, према његовим речима, има своје константне интересе кад је реч о Балкану – да Косово опстане као независна држава, да се БиХ сачува и чак интегрише изнутра. Кад је реч о Републици Српској, Симић објашњава да постоји америчка бојазан да би процеси у РС могли да оду предалеко и да демонтирају саму БиХ. Према његовим речима, они не узимају у обзир да се Србија у својој спољној политици залаже за очување БиХ као међународно признатог субјекта и унутар ње посебности РС као ентитета. Он наглашава и да је Америци која се у другим деловима света много више него раније бори за утицај са другим великим силама – Русијом и Кином – свакако у интересу миран и стабилан Балкан. У вези са америчком подршком уласку Црне Горе у НАТО, овај експерт за САД указује да „Црна Гора својим потенцијалима неће претерано ојачати НАТО, али њен геополитички положај и чињеница да се попуњава још једна сива зона у ширењу НАТО-а јесте важна и за НАТО и за САД”. Они то подржавају, сузбијајући, при том, и руски утицај. Према речима директора центра за регионализам Александра Попова, утисак је да су САД чиниле ствари који нису ишле у прилог европској политици према региону и стабилности Европе. Он каже да се мешање САД на Балкану разликује од земље до земље. „Узмимо Косово на пример – тамо су САД алфа и омега и сигурно је да оно што се тамо дешава, бар кад централни органи доносе неке одлуке, увек аминовано од стране Америке”, истиче Попов. Говорећи о БиХ као о другој неуралгичној тачки у региону, каже да Америка љубоморно чува Дејтонски споразум као неко своје чедо, не водећи рачуна да време чини своје. Тај споразум јесте пре 23 године зауставио рат, али се досад видело да не обезбеђује услове за трајан мир. „Има поузданих сигнала да је Америка била тај фактор који је ометао промену Дејтонског устава”, наглашава он. Члан посланичке групе пријатељства Србије и Америке Драган Шутановац констатује да је Америка у једном тренутку била изгубила интересовање за Балкан, али да се то променило, о чему говори и чињеница да су у међувремену у Београду били потпредседник САД и државна секретарка. „Данас не можемо да кажемо да је Америка напустила Балкан, јер је Хрватска постала члан НАТО-а, а Црна Гора је пред уласком у НАТО. То показује да САД дефинитивно и даље имају своје интересе на Балкану, што је појачано мигрантском кризом”, каже Шутановац. Коментаришући војну помоћ САД Хрватској, бивши министар одбране каже да Америка своје савезнике опрема кроз више програма и подсећа да су САД један од највећих донатора и Војске Србије, додуше не толики јер Србија није ни кандидат за улазак у НАТО. „Стиче се утисак да од момента продаје НИС-а расте утицај Русије у Србији, али не видим на Балкану ниједну другу земљу у којој Москва има утицај, па макар и декларативни”, каже Шутановац, који мисли да Русија према Србији нема однос који САД имају према својим савезницима.

Прочитајте још:ШУТАНОВАЦ ОШТРО ПРОТИВ РУСКОГ ОРУЖЈА: Напао Вучића преко Твитера!ЕУ СА ШИПТАРИМА СПРЕМА НОВУ ИГРУ: На Светог Саву хоће да успоставе границу између Косова и Србије

Извор: Политика