Правда

Након што је, прегласавањем српских чланова, Уставно-правна комисија Парламента БиХ подржала принципе овог закона, посланици из РС јуче су на седници парламента демонстрирали потпуно јединство и затражили да се спорни закон повуче из скупштинске процедуре, јер нису прихватали одредбу по којој је 9. јануар проглашен верским празником. У току седнице парламента, министар цивилних послова БиХ Адил Османовић обавестио је посланике да је, после консултација са Колегијумом овог дома, у име Савета министара повукао Предлог закона о нерадним данима за време верских празника у БиХ због "додатних консултација". Османовић је нагласио да се БиХ, као потписница уговора са Ватиканом и СПЦ, обавезала на доношење посебног закона о нерадним данима у време верских празника у БиХ. Овим законом одређује се по пет плаћених нерадних дана током године за обележавање верских празника за православце, католике, муслимане, припаднике јеврејске и свих осталих вера у БиХ. Затражено је да се ентитетски закони о празницима ускладе са овим актом на нивоу БиХ, чиме би, заправо, РС била приморана да 9. јануар прогласи верским празником, што је и циљ одлуке Уставног суда БиХ којом се, како кажу српски посланици, настоји доказати да овај датум вређа Бошњаке и Хрвате. Посланик СНСД у Парламенту БиХ Лазар Продановић каже, за "Новости", да је неприхватљив закон који ће дати легитимитет одлуци Уставног суда БиХ! - У Српској се 9. јануар обележава као Дан Републике и то је секуларни празник свих грађана у РС. Потребно је дефинисати нерадне дане за запослене у институцијама БиХ и не наводити називе верских празника како би се дала могућност свим верницима да имају једнако право, односно да не одређујемо никоме када ће имати плаћен нерадни дан - навео је Продановић. И посланик СДС у Парламенту БиХ Александра Пандуревић каже да је спорно да 9. јануар буде проглашен верским празником. - Српска има секуларно законодавство и 9. јануар није верски празник, он је празник свих грађана који живе у Српској, због чега га не треба сводити на верски празник - рекла је Пандуревићева, објаснивши да се у Споразуму са СПЦ не наводе тачни датуми. Поједини посланици су тражили да Парламент усвоји оквирни закон о државним и верским празницима. Иначе, БиХ од Дејтона до данас никада није усвојила закон о празницима, па су обележавања важних датума у РС и ФБиХ увек предмет политичких препуцавања и спорења. ФБиХ слави 1. март као "Дан независности БиХ" и 25. новембар као "Дан државности БиХ" које РС не признаје. РС 21. новембра празнује годишњицу потписивања Дејтонског мировног споразума. ФБиХ не обележава овај датум. Законом би за католике нерадни дани били за Богојављење, за Телово, за Узнесење Блажене Девице Марије или Велику Госпу, за Све свете, те за Божић. За православце су нерадни дани Божић, Свети архиђакон Стефан (9. јануар), Духови, Велики петак и Васкрс. За муслимане су предвиђена по два дана за Рамазан и Курбан-бајрам те један дан по избору верника у поводу Нове хиџретске године или рођења посланика Мухамеда. Мора се напоменути, да од укупно 42 посланика у парламенту БиХ из РС долази њих 14. Из ФБиХ долази 28 посланика. Клуб СНСД - ДНС има седам посланика, а СДС - НДП шест. Један посланик из РС је члан СДА. Ниједан закон или одлука парламента БиХ не могу бити усвојени без подршке две трећине посланика из РС. Такође, ниједан закон не може бити усвојен ако је против њега гласало 10 посланика из РС.