Правда

"Jужни ток jе историjа. Oно што jе сада на агенди jе центар за дистрибуциjу гаса 'Балкан'", изjавио jе бугарски премиjер Борисов у обраћању парламенту у Софиjи, преноси агенциjа Франс прес. Борисов jе рекао и да би Русиjа могла пристати на изградњу макар подводног дела обустављеног гасовода Jужни ток, постављаjући две линиjе. Свака од тих линиjа би имала капацитет од 10 милиjарди кубних метара, и служила би за преусмеравање гаса Eвропи путем новог гасовода. Према првобитним плановима, дистрибутивни центар "Балкан" би, поред руског гаса, требало да добиjа и азербеjџански гас из Tрансанадолиjског гасовода (TAНAП) коjи jе тренутно у изградњи. "Oсим тога, оваj дистрибутивни центар би могао да добиjа и течни природни гас из терминала у суседноj Грчкоj, као и мање количине из локалних налазишта у Бугарскоj и Румуниjи", обjаснио jе Борисов. Према његовим речима, Бугарска ће покушати да оваj проjекат учини "приоритетом Eвропске комисиjе". Борисов jе додао да jе "веома оптимистичан" у вези са имплементациjом тог проjекта. Бугарска влада jе саопштила да ће током састанка бугарско-руског комитета за економску сарадњу, 27-28. фебруара, разговарати о центру за дистрибуциjу гаса "Балкан". Циљ обустављеног гасовода Jужни ток, вредног више милиjарди долара, било jе допремање 63 милиjарде кубних метара руског гаса годишње до Eвропе испод Црног мора и преко земаља Балканског полустрва, подсећа Франс прес. Mеђутим, у децембру 2014. године, под притиском Брисела и тврдњама да оваj гасовод крши европске прописе о конкуренциjи пошто ће само транспортовати гас руског државног гиганта Гаспрома, званична Mосква jе одустала од овог проjекта. Након тога се окренула новом проjекту изградње гасовода преко териториjе Tурске, названом Tурски ток, али jе и оваj проjекат недавно доведен у питање због обарања руског воjног авиона на турко-сириjскоj граници у децембру.