Тајни документи откривају да су после Другог светског рата, бивши чланови Нацистичке партије формирали тајну војску како би земљу заштитили од Совјета.
Овај незаконит пројекат изазвао је велики скандал. Скоро шест деценија "321. страна" била је непримећена у архиву Немачке обавештајне агенције (БНД), али сада је садржај докумената откривен и отвара ново поглавље у послератној историји Немачке. Документи откривају постојање групе од 2000 ветерана наци ере, који су одлучили да се споје и направе тајну послератну војску. Они су без дозволе Немачке владе и без знања парламента почели припреме за стварање ове мистериозне групе. Циљ је био да се Немачка одбрани од могућих напада истока у првим фазама Хладног рата. Били су против комуниста и желели су да буду спремни уколико избије грађански рат. Историчар Агилоф Кеселфинг је сасвим случао нашао ова докуманта док је радио на истраживању ране историје. Немачки канцелар, Конрад Аденауер, није знао за постојање ове групе до 1951. године. Документи сведоче да је тајна војска бројала око 40.000 чланова. Алберт Шнец је био водећа фигура у овом пројекту. Рођен је 1911. године и служио је у Другом светском рату. Шнац је организовао окупљања ветерана 25. дивизије у којој је и он сам био. Они су на овим прославама често дебатовали о томе шта треба да се уради уколико Русија покуша да нападне Немачку. Тако је и дошло до идеје за стварање тајне војске. Западна Немачка је била без војске у то време после рата, а Американци су своју повукли из Европе 1945. Касних педесетих ова војска је почела да на некин начин постаје стварна. Шнец је регрутовао моћне пословне људе, трговце, ветеране, тужиоце, адвокате, техничке научнике и добио је велике новчане донације. Антон Гросер, бивши генерал је водио бригу о наоружању. Они су сви били против комуниста и подстакнути жељом за авантуром "нису желели да буду у досадним канцеларијама". Већина чланова је била из јужне Немачке. Шнецова листа је бројила око 10.000 имена и он је био уверен да ће му се сви придружити која позове. Он је како су га описали био енергичан и самоуверен. Успоствио је добре односе са Лигом младих Немаца и са специјализованом организацијом Технички сервис, како би се припремила Немачка за нападе Совјета. Ове две групе су финанасирали Американци, чланови су били углавном бивши Наци официри. Међутим због својих екстремних десничарских ставова биле су забрањене од стране владе. Шнец се обратио и немачкој тајној служби да му помогне финансијски. Гелен организација, која је претеча Немачке обавјештајне агенције, помогла му је, али му није давала превише новца јер је желела да га контролише. О постојању тајне организације сазнао је и канцелар Конрад Аденауер, међутим он није распустио илегалну групу јер му је требала. Цела прича се распала 1955. када је оформљена немачка регуларна војска. У том је тренутку Шнецова организација постала вишак. Шнец је распустио, али је после постао врховни заповедник немачких оружаних снага.