Одлазак Дејвида Боувија обележио је ову годину. Ипак његов лик живеће кроз уметност коју је створио и оставио нам као најлепшу успомену на њега.
Тим поводом преводилац његове биографије Дејан Цукић, рекао је следеће: „Човек који је пао на земљу“ одлетео је даље на пут. Напустио нас је Дејвид Боуви. Рок звезда, глумац, Уметник (велико слово није грешка), предводник, истраживач... човек који је рушио зидове, градећи на тим рушевинама величанствене звучне скулптуре као путоказе будућим намерницима. Дејвид Боуви остаје симбол феномена рок културе као медија што надилази ограничења музичке индустрије и пружа најшире могуће игралиште за неке радознале и талентоване примерке људске врсте, спремне да се супротставе правилима и зађу у неоткривене кутке сопствене подсвести. Било је то време када је популарној музици изненада било дозвољено да своју публику чини паметнијом. Ова лиценца у међувремену је истекла, а болно затупљујући ниво музичког загађења којим нас засипају „форматизовани“ медији данашњице чине чак и смрт Дејвида Боувија симболичним уметничким чином. Последње месеце свог живота он је употребио да нам остави још једно, дрско „неформатизовано“ дело, албум „Блекстар“, последњи поклон верним следбеницима. Преводећи за Лагуну биографију Дејвида Боувија из пера једног од његових посвећених обожавалаца, Американца Марка Спика, утонуо сам и више него раније у живот Дејвида Роберта Џоунса и све његове магичне трансформације из лика у лик, од маске до маске. Од „Мајора Тома“ до „Зигија Стардаста“, преко „Аладин Сејна“ и „младог Американца“ до „Мршавог белог Војводе“ што се повлачи у Берлин и пева о „Херојима“ поред Зида... да би онда натукао шиљасту капу кловна Пијероа и исмејао сопствену прошлост спреман за „црвене ципелице у којима се игра блуз“. Мењајући себе он је мењао изглед савремене популарне културе одбијајући до самог краја да икада пристане на бесомучно понављање формула које су једном донеле успех. На крају, Дејвид Џоунс је отишао тихо, окружен љубављу и пажњом најближих. Дејвид Боуви одлетео је праћен галеријом својих незаборавних метаморфоза у вечно присутну сферу колективне подсвести милиона људи којима је његова уметност дотакла и променила живот.
Прочитајте још:„Џој“ невероватна истинита прича о женској снази у нашим биоскопима
Извор:Правда/Марија Гојковић