Прави мали рат дневних новина између Политике и Курира не јењава. Након што је грешка политике узбуркала јавност у Србији, уследла је широка офанзива на овај дневни лист, за коју су Смајловићка и њена екипа свакако имали одговор...
Свеж кредит АИК банке Александру Родићу у износу од 1,9 милиона евра релевантан је и као политичка чињеница уочи избора. Откриће Политике да је АИК банка бизнисмена Миодрага Костића Колета, који одавно кредитира фамилију Родић, пре неколико дана одобрила свежих 1,9 милиона евра власнику Курира Александру Родићу, изазвало је незадовољство и једног од најбогатијих Срба, који није навикао да се о њему у српским медијима пише на начин који није одобрио, али поготово код власника таблоида који је Колетов клијент, оцењује се у тексту најстаријег листа на Балкану. АИК банка је, након обелодањивања ове информације издала саопштење којим је податак о кредиту који је откривен на сајту државне Агенције за привредне регистре назвала „спекулацијом”, што се свакако не би могло назвати демантијем, а није објаснила ни како је могуће да документ који је банка сама по закону доставила АПР-у може бити „спекулација”. Политика је тада одлучила да обелодани и уговор до ког сваки грађанин у Србији, који се потруди да скокне Бранковом улицом до зграде ове агенције, може са лакоћом да дође, јер је закон тако уредио јавност података о финансијском пословању. Због Родићевог покушаја непријатељског преузимања Политике, редакција овог листа наводи да редовно прати оно што је јавности доступно о пословању Курира. Родићева фирма, која поред репутације има проблем и са ликвидношћу, пре неколико месеци јавно је иступила са лажном тврдњом да је купила спорна потраживања немачког ВАЦ-а од Политике, да би се брзо испоставило да Родићи не само што нису купили Политику, већ да их власник половине Политике, Мирослав Богићевић, оптужује да су и њега рекетирали. Те оптужбе су сада у редовном законском поступку, али афера „кредит” занимљива је и са аспекта предизборне кампање. Наиме, откако је председник Владе Србије у Немачкој оспорио могућност да Курир има средства да купи Политику, овај таблоид кренуо је у кампању против Вучићевог кабинета и странке. Податак да је после најаве избора Миодраг Костић одлучио да финансијски помогне уздрмани Курир, релевантна је политичка, а не само финансијска чињеница. Тим пре што Костић не важи за „антивладиног тајкуна”. Уговор који је Политика добила у АПР-у за 180 динара, колика је важећа тарифа ове агенције, објављен је са затамњеним личним подацима. Ипак, начињен је пропуст: пребрисали су личне податке на седам места, али су пропустили да то ураде на једном. Након што је грешка, која је узбуркала јавност у Србији уочена, главна уредница се извинила Куриру, пропуст је исправљен на сајту Политике, а Родић је добио и писмено извињење у штампаном издању. Курир то није интересовало, тврде из Политике, већ су почели да граде теорију завере. Таблоид је ову грешку прогласио „тортуром власти над Куриром”, „осветом Слобиног министра”, доказом да „Вучић опет терорише медије” и угрожавањем безбедности породице Родић, а додата је и тврдња да „иза целе игранке стоје тајне службе”. Демонстрирајући „меку моћ” коју редакција Курира има у српском друштву, придобили су читаву галерију ликова са наше опозиционе сцене да се уклопе у њихове тезе и дају им легитимитет: Бојана Пајтића из ДС-а, Борка Стефановића из Левице Србије (новопечени левичар у Куриру каже да „неки говоре” да се Политика враћа у деведесете), Александра Ђурђева из нечег што се зове „Српска лига”, Зорана Живковића из Нове странке (реч је о бившем премијеру који је у бизнис са виноградима ушао партнерски са Миодрагом Костићем, након што је добио паре из државне касе). Огласили су се и Александар Стевановић, који је представљен као економиста али је реч о политичком активисту покрета „Доста је било” Саше Радуловића, радикал Зоран Красић из СРС-а, али и Санда Рашковић Ивић из ДСС-а, странке коју је у време Војислава Коштунице био глас да представља умерену и умивену грађанску десницу, наводи се у тексту Политике. Како тврде у најстаријим српским новинама, ово савезништво некадашњих љутих непријатеља склопљено је на јасним политичким основама и једино што их изненађује је како се у том друштву нашао Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и повереник за заштиту података о личности, јер је, како кажу, његова изјава сасвим у духу Курирове теорије завере: као да не зна да је Политика одмах признала и исправила очигледно техничку грешку, Шабић изјављује да „нема циља због којих би се могла кршити основна људска права”. Он још и поставља питање АПР-у зашто су издали документ новинару а да нису сакрили личне податке који се у њему налазе. Тешко је разумети да човек са толиким искуством у служби грађана Србије, са безброј објављених текстова у Политици и другим медијима, тек прекјуче открива какве документе АПР издаје грађанима. Ако је Шабић у праву да треба поставити питање зашто се не крију јавно доступни лични подаци у финансијским регистрима, зашто то питање није давно поставио сам себи? АПР на истим принципима ради већ неколико година уназад. Зар није управо посао господина Шабића да исправи ту неправилност – ако је то уопште неправилност? Зар држава Србија није управо њему поверила посао да о томе брине? Тим пре што је господин Шабић почасни члан НУНС-а, пита се аутор текста Душан Телесковић.
Одбачена тужба Раје Родића против Љиље Смајловић
На адресу Политике јуче је стигао документ Првог основног суда којим се одбија приватна кривична тужба коју је Радисав Раја Родић у октобру поднео против главне уреднице Политике. Родић је тужио Љиљану Смајловић због текста „Политика и непријатељско преузимање” од 15. октобра 2015. године, а суд је оценио да Политика није прекорачила границе постављене чланом 10. Европске конвенције о људским правима.
Није старшно ако ја...
У јучерашњој Политици објављено је извињење Александру Родићу, али у јучерашњем Куриру није било извињења фудбалеру Партизана Андрији Живковићу, иако је овај таблоид објавио његову адресу и јединствени матични број на три места на свом сајту, и то истог дана када је Курир падао у несвест због Политикине омашке. Тако испада да је брига Курира за поштовање Закона о заштити података о личности трајала укупно 49 минута. Живковићев уговор са Партизаном објавили су 50 минута након што су најавили подношење кривичне пријаве против Политике. Интересантно је да је сам Александар Родић окачио своју адресу и фиксни и мобилни број телефона на једном интернет сајту, три године пре него што је приметио да му је Политика угрозила безбедност објављивањем адресе.
Прочитајте још:
Извор: Политика
