Правда

Притом је мислио на Ајнштајнову жену Милеву Марић, српску физичарку и једину жену у Ајнштајновој класи на Политехничком универзитету у Цириху. Јофе је алудирао на три рада који су објављени у „Аннален дер Пхyсик“ (Анали физике) 1905. године, а који су Алберта Ајнштајна учинили славним. Јофе је имао прилике да види оригиналне радове који су послати на оцену. Јофеов пријатељ, Данил Семенович Данин, потврдио је 1962. године да су сва три рада објављена у Аналима физике 1905. године потписана са Ајнштајн-Марић. Међутим, ове изјаве су се изгубиле иза гвоздене завесе. Десанка Трбуховић-Ђурић је касније истакла да Ајнштајн-Марић никада није било име Алберта Ајнштајна, већ само Милеве. Она је навела да је Милева била коаутор ових чувених радова у којима су по први пут истакнути теорија релативитета, теорија Брауновског кретања и закон фотоелектричног ефекта.

Прочитајте још:МИСТЕРИЈА: Где је нестао српски метеорит!?РУСИ УПОЗОРАВАЈУ: Проблем из свемира би могао да изазове рат!НАУЧНИЦИ УСТАНОВИЛИ: Нисмо пронашли ванземаљце зато што су већ мртви

Извор: Webtribune.rs