Правда

Сирова се нафта тренутно продаје за 33 долара по барелу, што је само трећина цене од пре 18 месеци. Пала је испод преломне цене за вађење, процењене на 50 долара за барел. Међународна агенција за енергију (ИЕА) сада закључује да цена нафте можда неће досећи 50 долара све до 2020-их. Током бума 2008. године цена је досегла рекорд од 143 долара за барел. Још у јуну 2014. нафта се продавала за 115 долара и аналитичари су веровали да би цена могла остати на нивоу вишем од 100 долара низ следећих година. У стварности, свет 20. века, фокусиран на нафту, иде ка свом крају. Према тврдњи појединих аналитичара свет улази у један нови рат. Рат који ће се водити између Русије, САД и Саудијске Арабије. То ће бити рат за енергатску превласт. Наиме нафтни крах има озбиљне импликације не само за највеће светске нафтне компаније, него ће такође имати велик утицај на највеће земље извознице нафте. Узевши у обзир приходе од нафте Русије, Саудијске Арабије, Нигерије, Венецуеле, заливских земаља и осталих произвођача, нафтни крах ће запретити опстанку постојећих режима. Москва је од пропасти Совјетског Савеза користила сирову нафту и природни гас, чија је цена уско везана уз нафту, као оружје против својих бивших сателита и средство утицаја на ЕУ. Претње прекидом снабдевања или повећањем цене те куповина енергетске инфраструктуре у суседним земљама омогућили су Кремљу да се уплиће у послове суседа. Али, тепих се сада измиче испод Кремља председника Владимира Путина јер губи своје кључно енергетско оружје. Русији треба цена нафте од 80 долара за барел како би уравнотежила свој прорачун, у супротном ће се економија снажно контраховати. Падајуће цене нафте подстичу дугорочни економски пад, смањују улагања, руше животни стандард, повећавају незапосленост а изазивају и друштвене и регионалне немире. Неки аналитичари сматрају да је Путин предузео скуп и ризичан корак када је кренуо у војну интервенцију током рата у Сирији пре свега како би скренуо пажњу јавности с погоршања економских услова и на тај начин мобилисао руски национализам. Потреба да се предухитре друштвена револуција и пад режима могла би иницирати даљњу регионалну нестабилност док се Кремљ окреће против суседа како би ојачао подршку јавности код куће. Неке друге државе, укључујући Нигерију, Саудијску Арабију и Венецуелу, такође доживљавају економско и политичко превирање као резултат нафтног краха. Што дуже цене буду остале ниске, последице ће бити све више девастирајуће. Обилне саудијске финансијске резерве прошле су године драматично смањене и влада је објавила ограничавање јавних трошкова. Саудијски отпор према било каквом предлогу да смање црпљење нафте допринео је останку цена на ниском нивоу. Више је разлога за саудијски отпор смањењу производње, међу којима је жеља да се казне Иран и Русија за подршку Асадовом режиму у Сирији. Краљевство такође жели да одржи ниске цене како би изгурали америчке произвођаче енергената са тржишта. Саудијци сматрају да су боље позиционирани од својих ривала у подношењу дугорочног пада цена. Међутим, Саудијска Арабија сада има новог регионалног конкурента након што су Ирану укинуте санкције Запада. Иранска производња нафте ће расти како се Техеран враћа на глобално тржиште и почиње увоз модерне технологије за црпљење нафте. Цене нафте расту кад расте глобална економија и повећава се потражња. Смањују се кад глобална економија стагнира и потражња за енергентима је слаба. Кад су Кина, Индија, Бразил и друге економије доживљавале експанзију, расла је и потреба за нафтом. Али, свака од тих економија у развоју сада стагнира, посебно зато што опада потражња за извозом њихових производа. Од 2014. године главни фактор у паду цена нафте био је драматичан раст домаће производње нафте у САД, који је порастао с 5,5 милиона барела у јануару 2010. на 9,6 милиона барела у јулу 2015. године. Готово сва додатна нафта долази из новоистражених формација шкриљаца у Северној Дакоти и Тексасу. У дугорочној перспективи многи фактори раде против новог пораста цена нафте, посебно јер је Америка, највећи светски увозник, пронашла замену постојећих избора. Осим растуће домаће производње, повећана ефикасност горива у САД је изразито смањила потражњу за нафтом, а алтернативни извори енергије добијају на значењу. Многи амерички и европски потрошачи сада преферирају хибридне и електричне аутомобиле или фаворизирају различите облике превоза. Осим тога, процењује се да ће коришћење обновљивих извора енергије, укључујући сунце, ветар, воду и биомасу, расти у значајној мери у следећој деценији те додатно смањивати потражњу за нафтним дериватима. Такви трендови показују да ће глобална потражња за нафтом претрпети дугорочни пад. То такође значи да ће Блиски исток падати на лествици безбедносних приоритета Вашингтона. Парадоксално, то би заиста могло генерисати нову нестабилност у регији кроз надметање Саудијске Арабије и Ирана за регионалну доминацију без Америке као средства одвраћања од свеопштег рата.

Прочитајте још:СРБИН ПОБЕДИО БАНКУ: Суд наредио враћање 1.700 евра наплаћених по овом основу!Немачка враћа своје злато из сефова по светуНИСУ НЕДОДИРЉИВИ: ММФ данима у блокади!

Извор: Јутарњи лист