Правда

Као алтернативни члан дата је могућност да се одредба по којој је брак заједница супротних полова - избрише. Управо овај део изазвао је највише реакција присутних. - Покрет Двери поздравља члан по којем брак између истополних особа не би био могућ, али је за нас споран евентуални закон о истополним заједницама - рекао је председник овог покрета Бошко Обрадовић. - Такође је спорна еутаназија, јер је то у крајњем случају убиство, иако из милосрђа, као што је спорна и забрана физичког кажњавања деце, јер га треба разликовати од злостављања, и држава не треба тоталитарно да задире у породичне односе. У крајњој инстанци, то може да доведе до одузимања деце по ко зна каквим пријавама. Судија Андрејевић представила је и остале одредбе Преднацрта које су изазвале доста полемике у јавности, а међу којима је сурогат материнство. Такође је представила могућност формирања алиментационог фонда из ког би се исплаћивала издржавања за децу коју су родитељи после развода заборавили. Двери су оспориле и рађање за другога, јер то крши достојанство и мајке и детета, позвавши се на осуђујући став Савета Европе. - Надам се да идеја писаца закона није била да се од Србије направи земља за трговину материнством - рекао је Обрадовић, и поздравио законску дефиницију да је породица основ друштва, због чега ће уживати посебну заштиту државе, као и мере за подстицај рађања, увођење алиментационог фонда, забрану клонирања, евентуално изједначавање грађанског и црквеног брака. Преднацртом су посебно разрађени имовински односи између брачних другова. - Намера нам је била да се сваком омогући да уговором по својој жељи уреди брачне имовинске односе (брачни уговор), а да се држава умеша само уколико супружници ову област нису уредили - каже судија Андрејевић. - У том случају, предлог је да се као заједничка имовина не дели само оно што су стекли радом у браку, као што је до сада био случај, већ да се деле и приходи од посебне имовине (нпр. кирија или новац од продаје наслеђеног стана). ГЗ предвиђа и да обавеза издржавања супружника не буде лимитирана као до сада на пет година, па уколико неко хоће да продужи тај рок, мора да покрене нову парницу. Идеја је да суд одмах, у зависности од околности, може да додели неограничени рок издржавања. Убудуће ће бити повећан и број разлога због којих је могуће тражити нематеријалну одштету, па ће се на списку, поред повреде части, угледа и достојанства, наћи и брига и губитак плода. Преднацртом су регулисане и одредбе које се односе на повреду права личности због принуде и злостављања - рекао је проф. Миодраг Орлић. Тако суд убудуће може да изрекне широк спектар ограничења, од забране физичког или узнемиравања телефоном, поруком, електронском поштом или преко друштвених мрежа, па до забране кретања одређеном улицом, парком, одласка на стадион, приласка кући... До сада су привремене мере служиле да заштите жртву, а сада је њихов спектар шири и служе и као казна насилнику.