Правда

"Такође, подржаћемо програм економских реформи који за циљеве треба да има модернизацију економије, повећање конкурентности и да води ка отварању нових радних места. Од круцијалне важности за све набројано биће привлачење нових инвестиција, и домаћих и страних, као и побољшање опште пословне климе у Србији, за шта је веома важно да током ове године уочимо значајан напредак у вези са консолидацијом реформи у домену правосуђа, укључујући тужилаштво, делотворну борбу против корупције, снажно поштовање владавине права", каже Давенпорт. Саговорник такође истиче да је значајно да Србија испуни и препоруке из годишњег извештаја Европске комисије које се односе на стварање услова за успостављање слободе медија. - Дакле, све набројано јесте у међусобној вези - констатује Давенпорт. Када очекујете да ће бити отворена наредна поглавља у процесу придруживања Србије ЕУ? - Ко што знате, Србија је у децембру отворила прва два поглавља у преговорима о приступању ЕУ. Веома се надамо и очекујемо отварање и наредних поглавља. Фокус је умногоме на реформама из домена владавине права и, нарочито, на примени акционих планова које је Србија доставила у том сегменту. Сада је на државама чланицама ЕУ да одговоре на препоруку коју је Европска комисија већ дала о отварању поглавља 23 и 24 касније ове године. Поменули сте реформе. Како оцењујете темпо спровођења реформи у значајним доменима, попут владавине права, борбе против корупције и економије? - Уочили смо веома важне реформе које се допринеле решавању неких од суштинских питања у српској економији. Ту, пре свега, мислим на реформе у вези са тржиштем рада, система планирања и хватање у коштац са дуготрајним проблемима у предузећима у државном власништву, што подразумева предузимање корака у правцу њиховог реструктурирања а и приватизације. Много је учињено у наведеним доменима и важно је да се током 2016. све то консолидује. Сматрам да се акционим плановима за поглавља 23 и 24 прецизирају не само реформе које треба спровести, већ и конкретни кораци, временски рокови и финансирање тих реформи, како би се кренуло напред када је реч о независности правосуђа, његовој делотворности и професионализацији. Такође, у сегменту који се односи на борбу против корупције потребно је да видимо примену акционог плана, под снажним вођством владе, те заштиту и јачање улоге независних институција које су кључне за успешну борбу против корупције, усвајање и примену одговарајућих закона што ће се односити на, између осталог, Агенцију за борбу против корупције, Повереника за приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности. Као што сам већ рекао, унапређење ефикасности и чување и јачање независности институција попут правосуђа и независних тела јесте од велике важности само по себи, али и за грађане и за вођење бизниса, те за привлачење инвеститора који желе да раде у предвидивој средини, у којој је најважнија владавина права. Какав је ваш став о актуелној медијској ситуацији у Србији? - Европска комисија је дала своје виђење медијске ситуације у Србији у годишњем извештају који је објављен у новембру прошле године. Не мислим да се ситуација умногоме променила од тада. Веома је важно да медијски закони, који су усвојени 2014, буду ваљано и ефикасно примењени. У том контексту, треба да имамо на уму да је један од кључних циљева таквих закона повлачење државе из власништва, као и да државно финансирање буде транспарентно. Наравно, и процес приватизације медија треба да буде спроведен у складу са одговарајућим законима. Надам се да ћемо видети како се то догађа током ове године. Важна препорука из ЕК из годишњег извештаја јесте да је потребно оснажити услове за ваљано изражавање слободе медија. Како бисте оценили ваше односе са српским званичницима? - Више него што је то био случај икада у прошлости ми, као Делегација, и ја, лично као шеф Делегације, имамо редовну, веома садржајну и изузетно плодну сарадњу са свим министрима у Влади, који се баве питањима релевантним за пут Србије ка ЕУ, укључујући, наравно, министарку задужену за европске интеграције, шефицу преговарачког тима и премијера Александра Вучића. Имамо веома честе и пословне контакте са свима. Очекујем се да се то настави и убудуће. Како гледате на актуелну мигрантско-избегличку кризу и начин на који се Србија односи према том проблему? - Србија је заслужено добила похвале за улогу коју је одиграла приликом хватања у коштац са мигрантском кризом током протеклих неколико месеци. Србија је успела да обезбеди пролаз незапамћено великог броја избеглица преко своје територије, без већих проблема и инцидената, дакле, веома успешно. Било нам је задовољство да подржимо напоре Србије како бисмо се постарали да избеглице буду добро дочекане и да им се пружи потребна помоћ. Веома нам је драго што могу да кажем да смо у циљу пружања помоћи Србији обезбедили око 30 милиона евра, нарочито у хуманитарној помоћи - храни, одећи, као и помагањем у опремању смештаја за пријем избеглица током зиме. Имамо све бољу сарадњу са Србијом, нарочито након скупа лидера одржаног крајем октобра у Бриселу, на којем је учествовао и српски премијер. Српски званичници редовно учествују и на састанцима и видео-конференцијама о овом питању. У успешном суочавању са кризом, мора се истаћи улога домаћих и међународних невладиних организација, али и Црвеног крста Србије је одиграо веома важну улогу у одговору Србије на мигрантску кризу. Треба нагласити и да је ово изазов који и даље постоји и очекујемо наставак сарадње са Србијом у његовом превазилажењу. Како оцењујете спољну политику Србије, укључујући њене односе са Русијом? - Србија је прошле године успешно одговорила на изазов председавања Организацији за европску безбедност и сарадњу, укључујући организовање завршног Министарског састанка ОЕБС у децембру у Београду, којем је присуствовала и висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини. Будући да је Србија кандидат за чланство, која је отворила и прва поглавља, ЕУ на њу гледа као на неког ко ће подржати и вођење заједничке спољне политике. Очекује се да Србија прогресивно усклађује своју спољну политику са ЕУ. Србија, као и друге државе Европе, укључујући чланице ЕУ, развија односе са Русијом. Србија има традиционалне, снажне и трговинске везе са Русијом. Уверен сам да ће то бити могуће спроводити, али на начин да се не подрива европски пут Србије и њено приступање ЕУ. Шта очекујете да ће бити постигнуто у наредној фази бриселског дијалога Београда и Приштине? - Прошле седмице је одржан састанак на највишем политичком нивоу. Два премијера су се у Бриселу састала 27. јануара под покровитељством високе представнице ЕУ Федерике Могерини. То је био добар састанак са конкретним и специфичним резултатима. Постигнут је, поврх свега, договор о наставку примене досадашњих споразума, али је одлучено и да се иде напред и разговора о темама које су важне за обе стране, укључујући транспорт. Сматрате ли да би превремени избори утицали на европски пут Србије? - Избори су део уставног процеса у свакој демократској држави, укључујући Србију. Актуелна влада је придруживање Србије ЕУ истакла као свој стратешки приоритет, а ЕУ је спремна да подржи напоре и било које будуће владе која дели тај стратешки приоритет. У периоду који је пред нама не би требало да се заустави процес израде законских нацрта, акционих планова и стратегија, на којима раде државни службеници, стручњаци за различите области, као и независна тела, како би се након формирања нове владе и парламента брзо прешло на њихово усвајање и примену. То би био прави пут за несметан наставак европског пута.