Ова статистика према којој је 24.724 више прецртаних, него нових гласача, показује да ће на наредним изборима највероватније бити мање грађана са правом гласа него лане.
У периоду од марта па до краја 2014. године убележено је да има 142.000 нових гласача, док је 148.132 прецртаних из евиденције. Протекле године право гласа стекло је 178.311 људи, док га је изгубило 209.284. И током јунуара ове године наставио се тренд брисања, па је прецртано 13.882 грађана, а уписано 11.207 бирача. И поред сталних прича да је бирачки списак последњих година "прочешљан", на њему се и даље могу наћи они који не могу да се изјашњавају, јер, на пример, више нису међу живима. Пред нови круг гласања које је најављено за пролеће, Министарство државне управе позвало је све пунолетне грађане да провере да ли су уписани у бирачки списак. Свако ко унесе матични број моћи ће да провери да ли се налази на некој од листа које ће се наћи на изборним местима, као и на којој адреси се налази пункт за гласање. Републичка изборна комисија ће 15 дана пре изласка на биралишта закључити списак и саопштити колико ће људи моћи да се изјашњавају. Ипак, све до 48 сати пре отварања биралишта могу се уважити жалбе грађана, па и они уврстити међу гласаче, ако суд то одлучи. На последњим изборима у бирачком списку се налазило 6.765.998 оних који могу да гласају. Рекорд из 2014.
Највише људи било је уписано у бирачки списак 1997. године. Тада је право гласа имало 7.210.386 гласача. Најмање бирача било је на листи 2003. године и то 6.511.450 грађана. Највећа излазност је била 2000. године, када је гласало 72,50 одсто од уписаних, а најмања 2014. када се изјаснило 53,09 процената уписаних бирача.Прочитајте још:Извор: Новости
