Правда

Уколико се ова теорија покаже тачном, у питању би могло да буде једно од највећих научних открића у историји, пише "Индепендент". Према наводима Смитсонијана, истраживачки процес почео је када је Насин ровер Спирит на Марсу пронашао необичне наслаге опал силицијума у кратеру Гусев 2009. године. Током детаљнијег испитивања откривено је да састоји од малих избочина у облику карфиола, за шта нису имали објашњење. Научници претпостављају да је кратер Гусев, који је данас сув и пуст баш као и преостали део планете, некада био прекривен термалним изворима и гејзирима. Раф је стога отпутовао у суву и беживотну пустињу Атакаму у Чилеу јер представља средину на Земљи која највише одговара оној на површини Марса. У области Ел Татио, која је пуна гејзира, Раф је нашао формације силицијум-диоксида које су по изгледу биле врло сличне оним на Црвеној планети, односно које су такође садржале избочине налик цвету карфиола. Слични примерци овог необичног минерала пронађени су и у националном парку Јелоустон, као и на вулканском тлу Таупо области на Новом Зеланду. На обе локације пронађени су сићушни фосили који носе сва обележја античког микробиолошког света. Ако су микроби створили ове формације у Јелоустону и на Новом Зеланду, онда је могуће да су то учинили и у Чилеу. У том случају сасвим логично се намеће и закључак да је исти сценарио могао да се догоди на Марсу. Упркос новом открићу, научници још далеко од коначног закључка. Насин ровер Кјуриозити, који тренутно истражује површину Марса, налази се сувише далеко од кратера Гусев, па би једина прилика за подробније истраживање минерала могла да буде 2020. година, када нови, савременији ровер Кјуриозити 2 буде био лансиран на Црвену планету.