Правда

Према предању, снаја пуковника Рајевског, Марија Рајевска, послала је владики нишком Никанору 3.000 дуката за градњу оба објекта, односно цркве и школе. Радови су завршени према плану и у предвиђеном року, а утрошен је тек сваки трећи дукат. Преостали новац - 2.000 дуката, како се каже у предању, владика је вратио Марији Рајевској. На зиду храма налази се мермерна плоча на којој пише: ''Трудом и надзором епископа Нишког г. Никанора Ружичића, а о трошку ктиторке племените госпође Марије Рајевске озидан је овај свети храм и освећен 2. септембра 1903. године'' Иначе, 2016. године се навршава 140 година од погибије овог чувеног руског пуковника и то ће на пригодан начин бити обележено и у Србији, у сарадњи са руском амбасадом. Према речима нашег историчара Зорана Стевановића, који је написао књигу посвећену руском пуковнику, Николај је човек којем Србија много тога дугује. - Пуковник Николај Николајевич Рајевски је био руски добровољац који је дошао у помоћ Србији са још око 3.000 часних Руса у току њене херојске борбе за ослобођење српског народа и српске територије подвлашћу Турака за време Првог српско-турског рата 1876-1877. године. Да је реч о заиста великом човеку сведочи и податак да је Лав Толстој искористио његов лик прототип за Вронског у роману "Ана Карењина" - истиче Стевановић. Рођен је 5. новембра 1839. године од оца који се такође звао Николај и мајке Ане, девојачко Михајловне, Бороздиној Рајевски у граду Керчу, где му је тада службовао отац. Име је добио по деди Николају који је био генерал, херој Отаџбинског рата 1812. године. Према казивању професора историје Зорана Стевановића и Николајев отац је такође био генерал-лајтнант руске војске који је умро млад. О Вронском су чак писале и Српске новине (21. августа 1876.): - Ови дана отишао је у Србијуодеском железницом, заједно с неколико младих Словена и Бугара, син чувеног руског ђенерала Рајевског, пуковник у руској војсци Никола Николајевић Рајевски. Он је командовао стрељачким батаљоном у Севастопољу и дао је оставку да би могао отићи и стати у редове српске војске. Н. Н. Рајевски заједно с ђенералом Черњајевим освојио је покрајину Туркестан. Понео је од својих новаца 50 хиљада рубаља дапомогне официрима сиромашног стања - писало је тога дана у штампи. У другој вести која је пренета у Српским новинама истог дана наводи се: ''Руски Мир јавља да је полковник Рајевски, који је командовао стрељачким баталијоном у Севастопољу, син познатог ђенерала Рајевског, преко Одесе отишао у Србију. Располажући довољним средствима он је понео са собом педесет хиљада рубаља ради раздавања помоћи потребитим официрима.'' Иначе, 2016. године се навршава 140 година од погибије овог чувеног руског пуковника и то ће на пригодан начин бити обележено и у Србији, у сарадњи са руском амбасадом. Погледајте краткометражни филм "Црква љубави у Горњем Адровцу", посвећен необичном храму, који су снимили сученици основне школе у Алексинцу. Филм је представљен ради учешћа у међународном конкурсу краткометражњих филмова Комадић завичаја. Волео је Србију Народна легенда каже да је само неколико минута пре погибије Рајевски ручао, пио вино и полазећи на положај рекао: “Ако погинем, срце ми оставите у Србији, а тело пренесите у Русију”.

Прочитајте још:НАЈВЕЋА ТАЈНА II СВЕТСКОГ РАТА – БАБА ВАНГА УПОЗОРИЛА ХИТЛЕРА: Русија ће ти доћи главе!Руски ловац Су-34 добиће име у част погинулог пилота

Извор: Информер