Правда

Сведоци смо жестоких сукоба у Сирији а вести са терена показују да исламисти полако губе битку. Да ли планирају на некој новој локацији започети рат? Наравно. Неколико група из Либије пребачено је у Украјину где се заједно са Десним сектором и фашистичким јединицама Коломојског припремају за терористичке нападе на подручју Новорусије. Намеравају нападати болнице и школе, а заробљенима одрубљивати главе и на тај начин сејати страх и панику код противника, по чему су терористи Исламске државе постали планетарно познати. Део снага пребацили су преко Турске у Авганистан где настоје „пресвући“ талибане у борце Исламске државе и почети операције у централној Азији, односно ширити своју идеологију и стварати енклаве ове квазидржаве на простору бивших чланица Совјетског Савеза, данас самосталних држава. То су:  Узбекистан, Казахстан, Туркменистан, Таџикистан и Киргистан, при чему је највише угрожен Таџикистан. На тај начин желе створити Русији још један фронт. Други циљ је да онемогуће изградњу кинеског  Новог пута свиле, што раде по налогу других. Обавештајни подаци нам јасно дају до знања да је много радикалних исламиста из БиХ активно на Блиском Истоку. Шта ће бити када одлуче да се врате? Они се већ враћају јер је код већине преовладало уверење да за калифат не треба више ратовати на Блиском истоку већ код куће, када за то дође погодно време. Значи, они ће стварати Исламску државу у Босни, а са ратним искуством представљаће оно што су комунистима у Другом светском рату били шпански борци. У међувремену настоје да стекну што више следбеника ширећи своју идеологију путем друштвеним мрежа и уопште, путем интернета, али и кроз предавања, на којима окупе велики број младих. Каква је тренутна безбедносна ситуација у Републици Српској према вашим проценама али и сазнањима? Против Републике Српске се води хибридни рат. Изманипулисани део опозиције за рачун страног фактора криминализује институције Српске: Председника, Владу и Скупштину. На удару су, такође, МУП и РТРС. Циљ је ширење неповерења и стварање апатије код грађана, како би им било сасвим свеједно да ли се о кључним питањима одлучује у Бања Луци или Сарајеву. Завршна фаза требало би да буду насилни протести грађана против власти коју су изабрали на протеклим изборима и продор „уличне пешадије“ у зграду Народне скупштине. Такав амбијент, опет, погодује терористима. Знамо да исламисити не подносе ни овдашње Бошњаке а камо ли остале народе, ко ће онда заштитити Српску од евентуалног тероризма када знамо да осим полиције она нема никакву другу могућност одбране? Једини зид против Исламске државе и терориста у Српској јесте Муп Републике Српске. Новоформирана Управа за борбу против тероризма својски ради свој посао у превентивном смислу, а Специјална антитерористичка јединица је респектабилна снага у региону, и то је терористима добро познато. Међутим, само извођење терористичког акта је „последњи чин“. Тероризам почиње идејом, индоктринацијом у којој се тероризам прогласи легитимним методом за реализацију идеолошких, односно политичких циљева. То нам говори да је против тероризма потребно створити широк фронт у којем се морају наћи верске заједнице, просветни радници, медији, државне институције, невладин сектор. Борба против тероризма није само посао полиције и специјализованих служби, већ читавог друштва. Једино се на тај начин може успети. На који начин се Република Српска може на време информисати о опасностима с обзиром да не постоји здрава комуникација на релацији Бањалука - Сарајево?  Ослањајући се на властите снаге и сарађујући са свима који сарадњу искрено желе. У том смислу мислим на проверене пријатеље Републике Српске, Русију и Израел, али и Аустрију, Италију и друге европске земље, које су свесне терористичке претње спремне на сарадњу. Ту је, свакако, и Србија. Стиче се утисак да су се вехабије у Федерацији БиХ успавале и да их нико више не спомиње. Да ли то значи да иза паравана кују опасне планове? Планови постоје одавно, још од ратних времена, када је у БиХ од добровољаца из арапских земаља формиран Ел муџахид, први Ал Каидин одред у Европи. У Босни постоји изрека да није сваки вехабија терориста, али је сваки терориста вехабија. Идеолози вехабијског покрета раде неуморно, створили су организацију паралелну Исламској заједници. Због тога је реис Кавазовић, поглавар Исламске заједнице дао рок да до краја фебруара престану са радом илегални џемати (верске заједнице) и месџиди (објекти у којима се обавља верски обред и људи подучавају вери). Након датог рока на потезу су државни органи. Који делови Српске су највише у опасности од радикалног Ислама? Не угрожава Српску Ислам, већ екстремизам и радикализам који воде ка тероризму, а проистичу из милитантне интерпретације Ислама коју негују вехабије. Борба за калифат, обнову јединствене државе у којој је шеријат правни темељ, њихов је основни циљ. У вишеконфесионалним и вишенационалним државама каква је БиХ та филозофија је јако опасна. Вехабијски идеолози имају свој простор на интернету, али им се он даје и у појединим медијима, где објашњавају своју „мирољубивост“ и патриотизам. На исти начин медијски простор раније је добијао Нусрет Имамовић. А где је данас Имамовић? У Сирији, један је од лидера Ал Нусра Фронта, Ал Каидиног одреда, и један је од најтраженијих терориста са америчке листе. У војничком смислу њихов приоритет  је Подриње, јер би тако имали везу са Рашком облашћу и Косовом. Да ли су исламски терористи само оруђе у рукама страних центара моћи који могу било када и било где да направе оно што им се нареди? Они јесу инструментализовани и потпуно су у функцији политичких и геополитичких интереса великих сила, које их користе против Русије и руских савезника. У том контексту Срби се сматрају „малим Русима“. Колико је Сарајево безбедан град? Знате ли колико у том граду има вехабија и где се састају? Општа је оцена да се у БиХ налази 5000 радикализованих вехабија. Опет, највише младића на сиријско ратиште отишло је из сарајевских предграђа Бутмир, Рајловац и Хаџићи. То довољно говори. Вехабије у БиХ више не можемо посматрати кроз руралне енклаве у којима они, изоловани, практикују свој начин живота. Њихови лидери су у престижним исламским факултетима у Саудијској Арабији и Катру одбранили докторате и својим познавањем Ислама код младих остварују већи продор од имама и муфтија, службеника Исламске заједнице у БиХ. Да ли би земље Балкана требале удружено деловати и оформити своју заједничку агенцију или институцију која би се бавила превенцијом терористичких напада? Све зависи од степена међусобног поверења. Ако се све сведе на форму, боље ништа не почињати. У БиХ не постоји међуполицијско поверење између агенција формираних на нивоу БиХ и полиције Републике Српске. Мислим да би Српска, Србија и Македонија требало више да раде на размени података и да развијају сарадњу. Безбедносни лук Бања Лука - Београд – Скопље могао би дати резултат. Какав је то ментални склоп лица која пристају да буду део вехабистичког покрета?  Неке на то натера тешка материјална ситуација јер се ношење кратких панталона и брада, што су визуелна обележја вехабизма, финансијски стимулишу. Новац долази из Саудијске Арабије. Други то раде из идеолошког убеђења, уверени да је интерпретација Ислама из доба „првих учењака“ једина исправна. При томе се негира 14 векова развоја исламске интелектуалне мисли. Питате за ментални склоп - не постоји матрица. Око идеје се окупе и образовани и неуки, и сиромашни и материјално ситуирани. Идеја је јака покретачка снага, велика енергија, без обзира да ли се ради о комунизму или вехабизму. У методологији коју су примењивали комунисти и методологије за којом посежу вехабије не постоји разлика. Разлика јесте присутна у садржају идеологије, али у методи није. Оба покрета су интернационална, а мисионарски рад и, по потреби, тероризам, прихватили су за главне методолошке инструменте. Комунисти су искористили рат да би освојили власт. Рат и вехабије чекају. Шта мислите о испоруци највећих светских терориста балканским земљама којима је наређено да их приме у своје затворе? Шта се крије иза тога? Намера Америке да се ослободи затвореника из затвора Гвантанамо. Амерички председник Обама у више наврата је најављивао затварање Гвантанама, али је Конгрес забранио да оптужене пребацују на територију САД. Стога Обамина администрација покушава да убрза њихов трансфер у матичне или друге државе вољне да их приме. Пролеће је некако увек опасан период када се осим природе буде и људи а посебно они са агресивном енергијом у себи. Очекујете ли веће сукобе на нашим просторима? Могла би да их призведе мигрантска криза. Када ЕУ затвори своје границе за мигранте, а то ће негде учинити жицом, а негде војском, Србија, БиХ и Македонија би се могле наћи у деликатној ситуацији, јер би они који се „заглаве“ на Балкану били незадовољни и могли показати своје друго лице, односно бес и насиље. То би они који се залажу за стварање исламске државе у БиХ и на подручју Рашке могли да искористе. Наравно, у том контексту не треба заборавити на стари пројекат о Великој Албанији. Ко су главни финансијери вехабија на Балкану? То су Саудијска Арабија и Катар, преко својих фондација. Шта Исламска Заједница БиХ треба да уради како би помогла у сузбијању ове опасне појаве и колика је њена одговорност? Она то већ чини кроз настојање да се затворе илегални џемати и месџиди. Према Закону о слободи вере и правном положају цркава и верских заједница у БиХ, ти објекти не могу се формирати без сагласности Исламске заједнице у БиХ, а они постоје, регистровани као невладине организације и мимо воље Исламске заједнице. Актуелни реис Кавазовић вехабијама настоји стати у крај, за разлику од свог претходника, реиса Церића, који је вехабизам толерисао. Кавазовићу су највећи опоненти управо Церић и Муамер Зукорлић, главни муфтија Мешихата Исламске заједнице у Србији, и у погледу намере затварања илегалних верских објеката и заједница. Да ли заиста верујете да је могуће од БиХ направити шеријатску земљу? Ко би то дозволио? Геополитички интереси великих сила који настоје „отерати Русе“ с Балкана, односно  с Балканског полуострва потиснути сваки вид руског утицаја, а уједно и дестабилизовати ЕУ. Ја не смем да верујем у стварање шеријатске државе у БиХ. Моје је да учиним све што могу да до тога не дође. Шта бисте поручили читаоцима? Слава Богу, слава Русији!