Завршен је састанак папе римског Фрање и патријарха Кирила на Куби.
Папа и патријарх усвојили су заједничку декларацију, у којој, поред осталог, позивају светску заједницу да пруже хуманитарну помоћ великих размера избеглицама из Сирије и Ирака. Свечано потписивање документа, који означава први у историји хришћанства сусрет поглавара Руске православне и Римокатоличке цркве, одржано је у једној од сала међународног аеродрома у Хавани, у којој је одржан разговор. Састанак патријарха и папе пратило је око 200 новинара. Највећи део сусрета протекао је иза затворених врата. Патријарх Кирил је разговор с римским папом оценио као садржајан. Тај разговор је, како је рекао патријарх, дао могућност да се двојица поглавара разумеју и да заједно раде на томе да се спрече ратови. Православна и католичка црква могу активно да раде заједно, изјавио је патријарх московски и целе Русије Кирил након састанка с папом римским Фрањом. „Провели смо два сата у отвореној, братској дискусији, с пуним разумевањем одговорности за своје цркве, за свој верујући народ, за будућност хришћанства и за будућност цивилизације. То је био веома садржајан разговор који нам је помогао да се међусобно разумемо“, рекао је патријарх. Према његовим речима, резултати овог разговора дају могућност да се каже да „данас две цркве могу активно да сарађују штитећи хришћане широм света и да с пуном одговорношћу заједно раде на томе да не буде рата, да се свуда уважава људски живот“. Папа и патријарх током разговора у Хавани нису покретали питање о организацији новог сусрета, рекао је извор у делегацији Ватикана. „Не, о новом сусрету нису разговарали. Видели сте да је сада усвојена декларација, али о новом сусрету нису разговарали“, рекао је извор. С поглаваром Руске православне цркве разговарао сам отворено, као брат с братом, размотрили смо читав низ иницијатива, рекао је папа Фрања. Патријарх и папа су оценили да је обнова хришћанства у Русији и многим земљама Источне Европе без преседана, наведено је у заједничкој декларацији. „Сведоци смо високе вредности религиозне слободе, захваљујемо Богу за обнављање хришћанске вере без преседана које се дешава данас у Русији и у многим земљама Источне Европе, где су деценијама господарили атеистички режими“, наведено је у тексту декларације. Куба би могла да постане прстоница дијалога, уколико њени напори, укључујући и труд за организовање састанка папе и патријарха, буду настављени, изјавио је папа Фрања.
Декларација
Патријарх московски и целе Русије Кирил и папа римски Фрања позвали су међународну заједницу да спрече прогон хришћана с Блиског истока, наведено је у заједничкој декларацији након историјског сусрета двојице црквених поглавара на Куби. „Наш поглед је уперен, пре свега, у оне делове света у којима су хришћани прогоњени. У многим земљама Блиског истока и Северне Африке наша браћа и сестре у Христу страдају, истребљују се читаве породице, села и градови. Њихови храмови су подвргнути варварском рушењу и пљачкању, светиње скрнављењу, споменици уништењу. У Сирији, Ираку и другим земљама Блиског истока, ми с великим болом видимо масовни прогон хришћана с оне земље у којој је почело ширење наше вере и на којој су они живели од апостолских времена заједно с другим религијским заједницама“, наведено је у тексту. Патријарх и папа позивају међународну заједницу „да под хитно предузме акције за спречавање даљег прогона хришћана с Блиског истока“. „Дижемо глас за заштиту прогоњених хришћана, саосећамо и са страдањем припадника других религијских традиција, који су постали жртве грађанског рата, хаоса и терористичког насиља“, пише у декларацији. Наводи се да је „у Сирији и Ираку то насиље однело хиљаде живота, оставивши без крова и средстава за живот милионе људи“. „Позивамо светску заједницу да се уједини како би окончала насиље и тероризам и истовремено кроз дијалог допринела хитном постизању мира. Неопходна је хуманитарна помоћ огромних размера народу који страда и бројним избеглицама из суседних земаља“, наведено је у документу. Текст документа усагласиле су две стране 10. фебруара. Патријарх Кирил и делегација од око 100 људи стигли су у Хавану још у четвртак. Римски првосвештеник је у кубанску престоницу стигао је у 14 сати по локалном, односно око 20 часова по средњеевропском времену.
Прочитајте још:
Извор: rs.sputniknews.com/Правда
