Правда

Причу о Торну објавио је сајт sofrep.com, који уређују бивши припадници америчких специјалних јединица и шпијунских служби. Према писању листа "Хелсингин саномат", Торн је рођен у Финској 1919, где је са 19 година кренуо у војску и касније се борио против снага Совјетског савеза у Зимском рату 1939-1940. Брзо је стигао до чина капетана и био је на челу скијашких одреда, који су се против непријатеља буквално борили на скијама. Када је 1942. скијом налетео на мину, тешко је рањен, али се и даље борио против Совјета у ономе што Финци зову Настављеним ратом. За то је 1944. добио Манерхајмов крст, највише финско ратно одликовање. Када су совјетске трупе поразиле финску војску те године, приступио је немачким СС бригадама и прошао додатну тренажну обуку у нацистичкој Немачкој. Када су и нацисти поражени, Торн се као есесовски официр предао британским војницима. Успео је да побегне из британског логора за ратне заробљенике и побегне у Финску, где је ухапшен и осуђен на шест година затвора због издаје. Одслужио је само половину казне пошто га је председник Финске помиловао 1948. Пут ка учешћу у војсци САД обезбедиле су му две ствари: федерални закон из 1950. познат као Лоџ-Филбинов указ који је омогућио регрутовање странаца и стварање Специјалних снага, нове јединице америчке војске. По поменутом закону свако ко би одслужио најмање пет година у војсци САД имао је право на добијање америчког држављанства. Пре него што је дејство закона престало 1959, америчким Специјалним снагама приступило је 200 источних Европљана, укључујући и Торна. Њему је држављанство средио Вилијам "Дивљи Бил" Донован, шеф Канцеларије за стратешке услуге (ОСС), претече ЦИА, који је је знао Торнову прошлост и знао да Совјети желе да му у Москви суде за ратне злочине. Торн је ускоро постао инструктор у Зеленим береткама, а касније и капетан уочи Вијетнамског рата.