Србија данас обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.
Председник Србије Томислав Николић ће поводом Дана државности положити венце на споменик Незнаног јунака на Авали. Николић ће доделити одликовања појединцима, институцијама, припадницима Министарства одбране и Војске Србије и организовати свечани пријем у згради Генералног секретаријата председника Републике.
Први српски устанак
Српска револуција, како ју је назвао немачки историчар Леополд Ранке, почела је Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, а завршена деценијама касније, захваљујући мудрости књаза Милоша Обреновића. На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског, односно Смедеревског пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић - Карађорђе. Одлуци о подизању устанка претходила је сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности. Први српски устанак најпре је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље. Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године. Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију. Према речима Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом. Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.
Донет први Устав Србије
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије. Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник. Овакво уставно решење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован. Велике силе сматрале су га превише либералним - у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ретких изузетака попут Француске и Белгије. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.
Садашњи Устав донет пре 10 година
После Другог светског рата, од 1945. године, у потпуно промењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године. То је први Устав Србије након распада СРЈ, односно државне заједнице СЦГ.
Прочитајте још:ШЕШЕЉ ОДГОВОРИО НА САОПШТЕЊЕ ДСС: Санда је гора од Маје Гојковић или Зоране МихајловићКРЕЋЕ РАТ ИЗБЕГЛИЦАМА: Дачић „прети“ затварањем границаТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ ПОРУЧИО: Ако Косово буде услов, не морају да нас приме у ЕУ
Извор: Танјуг
