Најновије

СРБИЈА-НАТО: Више од партнерства, мање од чланства?

БЕОГРАД - И док у јавности траје расправа о томе шта за Србију значи најновији споразум с НАТО-ом, чека се потпис председника Томислава Николића.
НАТО (Фото: nato.int)

НАТО (Фото: nato.int)

Како је у кабинету објашњено, политички гледано, у том споразуму нема ничег новог још од времена залагања Србије за чланство у Партнерству за мир. Слободан превод најновије сарадње Србије и Алијансе могао би да гласи: прерасли смо партнерство, али је војна неутралност и даље јача од чланства. Слободно кретање по српској територији и дипломатски имунитет НАТО и званично добија потписом председника. Томислав Николић има још шест дана да парафира споразум, а незванично у његовом кабинету сазнајемо да се потпис не доводи у питање. Амерички амбасадор поручује да Србија сама одлучује о свом односу са НАТО-ом. "Срећан сам што је сарадња са НАТО све ближа. Видели смо врло успешну посету генералног секретара НАТО. Мислим да ће сарадња Србије и НАТО помоћи Србији да ојача своју војну снагу и учини Србију још већим фактором стабилности у региону и да ће српска војска играти још активнију улогу у мировним операцијама широм света", каже амбасадор Кајл Скат. У скупштини је споразум ратификован готово једногласно, само је посланик Српске народне партије био против ратификације. Ипак,супротно ставу владајуће странке, део опозиције и даље апелује на председника Србије. "Не можете да затварате очи да је НАТО тај који је главни сиситем регионалне безбедности и не можете остати ван тог система", каже Милован Дрецун из СНС, додајући да се од НАТО очекује да заштити народ на Косову. На другој страни, Јанко Веселиновић из покрета Преокрет каже да према њиховој анализи потписивање оваквог споразума излази из оквира војне неутралности. "Председник има могућност и ауторитет да не потпише", рекао је Веселиновић. Део стручне јавности поручује да се споразуму логистичке природе даје и превише на важности, да не заслужује политизацију и да никако не треба доводити у питање такав вид сарадње, који се у време великих криза намеће као потреба. "Ово је важан закон у смислу да се иде корак даље у схватању колико су ЕУ и НАТО институционализовани у многим стварима и да користе заједничке ресурсе, стандардизоване протоколе да би се у сличају кризе брже реаговало", каже Јелена Милић из Центра за евроатлантске студије. Москва није пропустила прилику да интервенише. Портпаролка руске дипломатије Марија Захарова уочава да Србија развија односе са НАТО-ом, а московски дневник "Комерсант" закључује да је Србија, главни савезник Русије на Балкану, направила крупан корак према НАТО-у. "Она је неки начин и претећа, другим речима 'Немојте да заборавите да пратимо шта радите и ако одмичете од неутралности, велики брат ће знати шта да уради'", коментарише поруку из Кремља новинар Бошко Јакшић Поводом права која се споразумом дају Алијанси на територији Србије, стручњаци објашњавају да су то стандарди на којима се инсистира и да Србија не може да буде изузетак.

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Колумне

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА