Срђан Кнежевић,управник у Дечјем одмаралишту на Гочу и одборник у краљевачкој скупштини, напустио је све и отишао са породицом у Немачку, започевши од нуле.
Иако ради у магацину, а супруга на одржавању канцеларија, каже да и са малим примањима имају много више од онога у Краљеву, и да нема намеру да се врати у Србију. Многи у Краљеву би се задовољили оним што је Срђан имао. Државни посао, као управник у одмаралишту на Гочу, и одборник у скупштини. Али, то није био живот какав је његова породица желела. "Ту несигурност која влада у Србији, а посебно у Краљеву, више нисам могао ни да трпим ни да издржим. Супруга није радила и увек је фалило. Ни одмора, ни аута, па опет није достизало кредит за стан и остане тек за храну и само за део рачуна. Дивио сам се људима који су примали мање и опет некако опстајали", прича Срђан. Кнежевић је рекао да и са примањима малим за Немачку, и поред свих трошкова које тамо имају, могу да отплате рату кредита за стан који су купили у Краљеву. Он каже да му је план да се касније бави пољопривредом, да узме у најам парче земље и да има засаде јабука или купина, јер је то већ радио у свом селу. Кнежевић је у Немачкој од половине септембра прошле године и каже да чим је добио радну визу на пет година, после недељу дана је нашао посао. Ћерка је кренула у школу, и какокаже Срђан, ако ништа друго, бар ће због ње да остану док не заврши школу и не крене својим путем. "Обоје смо на баш малим платама, и опет нема цимања. Одеш у продавницу и купиш шта ти треба. Одеш на пумпу и сипаш пун резервоар, а у Краљеву сам имао “југа” којег сам продао када сам схватио да немам ни 10 литара бензина да купим месечно. Радим у магацину фирме која издаје опрему за организовање славља, а супруга ради на одржавању канцеларија. Имамо и додатни посао, јер је овде могуће да радиш за 450 евра који се не опорезују", прича Краљевчанин. Кнежевићи кажу да им је најважније да савладају језик, јер би онда могли да напредују у послу и да више путују по Европи, јер то иначе Немци и раде. "Фасцинирало ме је то што је све уредно, што ујутру видиш да сви, али апсолутно сви иду некуд на посао. И насмејани су. Да могу овде да пребацим бар два пријатеља из Краљева, ја тамо не бих ни на одмор одлазио", каже Кнежевић.