Правда

Странке и покрети десне оријентације снажно су последњих дана протестовали против сарадње Србије и НАТО. Бар за представнике ванпарламентарних покрета, попут Заветника, који су јуче у Београду окупили неколико хиљада људи на протесту против северноатлантске алијансе. Заветници су за део јавности асоцијација за десничарско насиље и ксенофобне идеје, а њихова портпаролка Милица Ђурђевић то негира. "Ми смо организација која делује у уставним оквирима", наводи она. Док делују, како каже, у уставним оквирима, Заветници, али и остатак десне опозиције налазе се ван парламента. Сада најављују излазак на изборе, противе се споразуму са НАТО, али кажу и да не би мењали војну неутралност савезом са Русијом. "Паралелно са изборном кампањом ми ћемо водити кампању да се на дан избора распише референдум о Закону о сарадњи са НАТО пактом. Народна скупштина Републике Србије изгласала је резолуцију о неутралности и ми се ње држимо као покрет који делује легалистички", каже Милица Ђурђевић. А да би баш питање сарадње Србије и НАТО, бар за део бирача могло да буде значајно питање у предстојећој кампањи, сматра Бојан Клачар из Цесид-а, истичући да је негативан сентимент грађана према тој војној организацији и даље веома јак. "Релативно велики број окупљених јуче на скупу је заправо показатељ да је та тема важна за оне људе којима су блиске десничарске странке. НАТО је заправо тема за све странке које су на десници предност у овој кампањи", истиче Клачар. Клачар каже и да странке деснице данас имају подршку око 20 одсто бирача у Србији, и да се ту наша земља не разликује од осталих европских држава, где је приметан пораст подршке таквим партијама. "Нема ту неких битних разлика. Тренутна ситуација је неприродна зато што су странке деснице на прошлим изборима изашле одвојено и нису прешле цензус. Потпуно је природно да оне буду у парламенту", наводи он. На последњим изборима испод цензуса су остали Демократска странка Србије са 4,2 одсто, Двери са 3,6 одсто и Српска радикална странка са два одсто гласова.