Правда

Био је зимски дан без снега. Враћао сам се са групом песника са Калемегдана, кад је песник Аца Секулић пришао и рекао: “Знате шта је било у Загребу? Обесио се Бранко Миљковић“. То је одједном одјекнуло као бомба, прича књижевник Петар Пајић, Миљковићев пријатељ. Према званичним налазима истраге надлежних у Загребу, књижевник Бранко Миљковић преминуо је након што је извршио самоубиство у Ксаверској шуми. Познати српски песник и преводилац пронађен је у ноћи између 11. и 12. фебруара 1961. године обешен о дрво. Међутим, и тада а и годинама касније његови пријатељи и породица сумњали су у тај извештај тврдећи да је Бранко убијен. – Знате ли како изгледа човек скинут с опасача или конопца? Можете то видети у сваком уџбенику судске медицине: очи избуљене, језик исплажен, натечен врат с јасним ознакама дављења и то у виду бразде. Ниједног од тих очигледних симптома није било на нашем Бранку и зато сам у очајању, попут сваке уцвељене мајке, избезумљена повикала: “Он је убијен! Морате нам одати убицу мог детета!” Запретили су ми да ћутим из политичких разлога. И зато сам намерно, свету на увид, узела сандук са стакленим прозором наспрам Бранкове главе да свако може да се увери да је имао неозлеђен врат – наводи његова мајка Марија у књизи “Убијени песник” Косте Димитријевића. Бранково тело пронађено је у Јандрићевој улици, надомак шуме. У близини дрвета о које је обешен налазила се крчма. Многи наводе да је из ње у неко доба допирала велика бука, али то је био такав део Загреба где ноћу није било безбедно излазити. Миљковић је нађен у клечећем положају, а како су касније навели сведоци, а пренели Бранкови пријатељи, књижевници, око тела било је много отисака стопала у снегу. Тако су се, кажу, налазили и трагови по којима је било очигледно да је тело песника довучено управо из оближње крчме. Тело му је било у модрицама. Међутим, власти се нису много бавиле истрагом. Брзо је закључено да је реч о самоубиству, а сведоци су суптилно приморани да о свему што су видели или чули, ћуте. – То је просто било невероватно. Он је нађен како клечи у тој шумици на мрачној периферији Загреба, обешен својим каишом од панталона о једну гранчицу, танку као дечја рука. Он је у то време имао 110 килограма. Сама та чињеница да је нађен како клечи, не знам колико је то могуће… Обешен о гранчици која би се сломила под тим теретом…не, он је тако намештен – прича Пајић о смрти свог пријатеља. Како објашњава, Бранкова смрт се мало истраживала, а један од разлога био је и то што је то било време грађења братства и јединства. Миљковић је у то време конкурисао на три места: у Радио Сарајеву, Подгорици и Радио Загребу. Примљен је свуда, али је одабрао место културног уредника Радио Загреба, јер је у том граду имао пријатеље, песнике са којима се дружио. Бранко је, прича Пајић, волео да попије и да дискутује. Био је мераклија и имао је “менталитет јужњака србо-турски”. – Он је писао филозофске песме о смрти, али је волео живот. Све је сумњиво око његове смрти. То што изазива радозналост, никада није испитивано. Сви ти догађаји никада касније нису поново истражени, али постоје вероватно и неки подаци које ми не знамо. Његова родбина и пријатељ Таса Младеновић су ишли у Загреб да све то испитају, али зауставило се то истраживање. Када смо његовој мајци изразили саучешће она је рекла: “Ја га најбоље познајем, он се никад не би убио” – закључује Петар Пајић. Једна од претпоставки о смрти Бранка Миљковића је и да је страдао јер се бавио истраживањем порекла Јосипа Броза по његовом дијалекту. Наводно, непосредно после рата Тито је веома мало говорио српски. Миљковић је тврдио да је Броз имао измешан говор с асоцијацијама на руски, аустријски и немачки језик. Такође, наводи се да су га убили хрватски националисти јер им се ругао и певао српске песме. Међутим, у прилог чињеници да је извршио самоубиство говорило је писмо које је песник послао критичару Петру Џаџићу говорећи о својој неизмерној љубави према једној жени. Међутим, његови пријатељи тврдили су да је песник то урадио намерно, како би Џаџића довео у заблуду. Такође, наводно је и раније покушавао да изврши самоубиство, али о томе постоје различите верзије. Према једној од њих то се догодило у кафани “Прешернова клет”, где су се често окупљали књижевници. Ипак, званичан налаз истраге никада није поново испитан, а дрво о које је обешен је одавно посечено. Повремено би на том месту освануо понеки букет. “Уместо посечене врбе”, наводи Коста Димитријевић, “ликвидатори су ставили већу дрвену таблу с крупно написаним речима упозорења: Забрањено за псе, Србе и Цигане.” Бранко Миљковић сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Прочитајте још:

• КРЕДИТ ИЗ ВРЕМЕНА СФРЈ: Дошло време за наплату Титових дугова
• ДРАЖИ МУ БИО РАТ: Нећете веровати какву је понуду ЕУ дала Југославији 1990, а Туђман је упропастио! (ВИДЕО)
• ОВАЈ ВИДЕО БИО ЈЕ НАЈВЕЋА ТАЈНА ЈУГОСЛАВИЈЕ! Погледајте како ђенерал Дража чисти пушку и командује четницима (ВИДЕО)

Извор: Телеграф