Правда

Слични покушаји, као таласи плиме, с времена на време се преливају преко америчког двопартијског система (двопартијског не у том смислу, наравно, да су друге партије забрањене, једноставно – „друге партије“ су у двопартијском систему осуђене да буду вечити маргиналци – реформистичка, конституциона, либертаријанска партија…) А ти „таласи плиме“ увек представљају индикатор, сигнал републиканско-демократском „дуумвирату“ тако да, хватајући тај сигнал, партијски богови обавезно врше потребну корекцију. У томе лежи и један од разлога стабилности политичког система САД. Висина „трећег таласа“ зависи, наравно и од личних квалитета „богаташа -појединца“. Неке црте карактера Доналда Трампа, као и структура његовог бизниса направили су од њега чак и опаснијег „трећег“ од Рона Пола или Роса Пероа… Уз интересантно поклапање тежине новчаника Роса Пероа и Доналда Трампа (око 4 милијарде долара, као да је то неки праг) активе овог последњег могу да се искористе са много већим успехом. Јер избори представљају медијски процес, а Трамп, који је почео од бизниса у грађевинарству временом је постао првокласни медијски магнат. Продуцент и јунак многих „реалитија“, популарних програма, серија, ТВ-филмова. Неки други богаташ, неки са нафтним пољима, морао би да више и троши (уз мање трошкова), и ризикује да се пред јавношћу појави као малограђанин у племству, „одгајеном на парама“. А Трампу свом медијском наступању се показује као ексцентрик, блистав, са оригиналним погледом скоро на сваки проблем. Он је и аутор скоро двадесет књига, осим тога и међународни плејбој, власник конкурса „Мис САД“, „Мис Васиона“… Фигура која никако не може остати непримећена. На изборима 2000.године Доналда Трампа је за председника предложила Реформистичка странка, али то је било давно. Сада, његова одлука да „се упрегне“ већ представља победу, прво – партијског дуумвирата као таквог, друго – то је, наравно, победа републиканаца: јер експерти сматрају да баш из Републиканске партије „трећи“ обично краду гласове, а 1991.године Рос Перо је заиста утицао на исход председничких избора тако што је ударио по Бушу-старијем и донео победу Билу Клинтону. Као за награду за „републикански избор“ Трампа на њега су се осули поклони који су од њега створили потпуног вођу. Уз шум одобравања публике он може да растури сенатора Мекејна (финалисту избора 2008.г.): „Ратни херој зато што је доспео у заробљеништво… Мени се допадају људи који нису доспевали у заробљеништво!“ Или да због свог безбојног супарника, гувернера Флориде, Џеба Буша, изговори: „Последње што нам треба – то је још један, трећи Буш“. Што се тиче свог другог конкурента, Бена Карсона, Доналд Трамп чак није требало ни да гласно изговори нешто као: „Последње што нам треба – то је још један, други заредом, не-бели председник“. Рећи тако нешто у Америци са њеном чврстом диктатуром политичке коректности је незамисливо, али Трамп ту и не треба ништа да каже, јер може једноставно да ћути. Јер «не-беле» он не вређа: он је водитељки Опри Винфри већ обећао подпредседничко место – како би, тако рећи, учврстио позиције код афроамериканаца. Према анкетама CBS/New York Times (Frank Luntz) тврди се да би Трамп, да је био кандидаат републиканаца, добио највећи проценат гласова црних бирача још од времена Роналда Регана који је изабран 1980.године и који је сакупио симпатије 14% афроамериканаца. «Они га слушају (Трампа – И.Ш.) – каже Лунц. – Он их је зачарао… Он чини управо оно што представници мањина очекују од милијардера. Не тамо неки мекани белосветски лав, који се храни белим хлебом». Парола Трампове кампање «Учинимо Америку поново великом» можда и није оргинална, али парола има ефекта. Она подразумева и процену резултата рада два претходника: империјалисте Буша-млађег који је започињао ратове и Обаме који није успео да залечи ране, које је Америка добила због својих војних авантура… Али је Трамп недавно добио још један поклон: Сара Пејлин која се такмичила 2008.године заједно са Мекејном за подпредседника САД и утицајни покрет «Партија за испијање чаја» који се залаже за смањење државног дуга и дефицита у буџету, су одлучно подржали Трампа. Тог оштроумног међународног плејбоја не збуњује ни једна скандалозна изјава. Он је САД већ назвао «ђубриштем за цео свет», припретио је да ће да истера из земље 11 милиона илегалних имиграната, обећао да ће изградити зид на граници са Мексиком, указао на навалу «црног» криминала (остали су се деликатно правили да то не чују), размењивао је знаке поштовања с Путином. Најзад, обећао је и да ће да затвори САД за пријем муслимана; ту је талас узнемирености већ прошао, а Трамп напредује. Нимало га није узнемирило ни то, што га је, после његове изјаве о муслиманима, гувернер државе Мериленд Мартин О’Мели назвао «фашистом». Трампова победа на партијским изборима и сусрет у финалу са Хилари Клинтон би већ били сасвим другачији. Вероватни избор Демократске партије Трамп не штеди: «Она је узрок свих проблема, њене идиотске одлуке. Погледајте само шта је урадила са Либијом, шта је учинила са Сиријом. Погледајте Египат, шта се сада тамо ради, потпуна збрка… Она је била један од најгорих ако не и најгори државни секретар у читавој историји земље. Она прича да сам ја опасан. Па њена би глупост поубијала стотине хиљада људи». Организатори Демократске партије су се потпуно изгубили. То доказује и сондирање могућности да се из демократа изабере садашњи подпредседник, 71- годишњи Бајден. 1.марта, када се избори одрже у свих 12 држава, слика ће већ добити скоро потпун изглед.

Прочитајте још:Украјинац је данас онај који је спаљивао људе у Одеси и стрељао децу у ГорловкиМРТВА РУКА: Овај руски одбрамбени систем чува свет од потпуног уништења!КОЛУМНА КОЈА ЈЕ ШОКИРАЛА СВЕТ: Зашто Путин једноставно не убије Сороша?

Извор: Фонд стратешке културе