Правда

Ковачевић оцјењује да данас до српске културе не држе ни они којима је то у "опису посла", односно надлежне институције, које морају пронаћи начин да свако ко је формално образован - буде и суштински (бар елементарно) образован. - Нужно је да у Републици Српској на сваком факултету буде обавезан српски језик и језичка култура, јер само тако може почети оздрављење оболеле језичке културе код Срба, и то у оном њиховом делу који себе сматра "писменим" и "образованим" - поручује Ковачевић. Он истиче да је последњи час за доношење закона о ћирилици, али да то ништа не значи уколико не буде донесен и закон о обавезном изучавању српског језика на свим факултетима у Републици Српској, јер се идеје о оживљавању српске ћирилице и српске језичке културе могу једино спровести кроз образовни систем. - Ћирилицу данас својатају и Хрвати, истина под именом "хрватска ћирилица", и Бошњаци који говоре о "босанчици", па је сигурно и њима стало да знају ћирилицу - подсећа Ковачевић. Будући да су писмо и језик идентитетски критеријуми једног народа, одустајање од тих критеријума зарад незамерања Бошњацима или Хрватима значило би, како наглашава Ковачевић,  "одустајање од себе јучерашњег, од себе као баштиника српске културе, од себе као Србина и на крају и од српског идентитета у БиХ“. Он напомиње да је ћирилица најсавршеније писмо на свету, јер у њој сваком књижевном гласу српског језика одговара посебно слово, што је Србима подарио Вук Стефановић Караџић. Директор Института за српски језик САНУ Срето Танасић сматра да је статус српског језика у Србији и на другим подручјима неприхватљиво лош, да се мало изучава у основној и средњој школи, са бројем часова који је мањи или много мањи него што је у већини европских држава национални језик заступљен. Потискивање ћирилице, тврди Танасић, дио је пројекта чији је циљ брисање српског идентитета, а који чак више није ни под ознаком "тајна". На ћирилици су написани наши споменици који припадају ризници светске баштине - Мирослављево и друга јеванђеља, Кулинова повеља, Душанов законик, па биографије светских српских краљева Немањића, Слово љубве Деспота Стефана и тако редом, напомиње Танасић. И Ковачевић и Танасић упозоравају на то да статус ћирилице у Хрватској није добар, што је несхватљиво за једну државу чланицу ЕУ, јер право на језик и писмо иду у ред темељних људских права. - Хрватима је, а то је у историји записано, готово иманентна црта да "гусаре" по српској историјској и културној прошлости. Зато није ни чудо да они неће данас ћирилицу, на пример у Вуковару, али хоће српске ћириличне споменике – Мирослављево јеванђеље, Српски дубровачки молитвеник, Повељу Кулина бана итд. - указује Ковачевић.

Прочитајте још:ПАТРИЈАРХ ШОКИРАО СВЕ: Срби немају ближе од ХрватаАМНЕСТИ ИНТЕРНЕШЕНАЛ: Хрватска и даље дискриминише Србе и Роме

Извор: Срна