Правда

Новинар истраживач Роберт Пери изнео је запрепашћујућу тврдњу, која је прошла потпуно неопажено. Цитирам Перијеве речи: „Извор близак руском председнику Владимиру Путину рекао ми је да су Руси упозорили турског председника Реџепа Таипа Ердогана да је Москва, уколико је потребно, спремна да употреби тактичко нуклеарно оружје како би сачувала своје трупе од турско-саудијских напада“. Како је Турска чланица НАТО, било какав конфликт те врсте убрзо би се претворио у свеобухватни сукоб. У принципу био бих врло скептичан да ми овакву причу донесе неки анониман извор. Међутим, Пери је међу најпоузданијим новинарима највишег интегритета и нема сумње да му је то пренео прави извор. Наравно, могуће је да извор измишља причу или да није близак Путину, као што Пери то верује. Међутим, руски Савет безбедности је 11. фебруара одржао састанак са необично кратким извештајем за јавност, а истог дана је руска војска известила Путина о бројним изненадним војним вежбама у јужном војном дистрикту, што указује на то да се руска војска припрема за брзу акцију уколико се за тим укаже потреба. Ако је заиста издато такво упозорење, онда се то могло десити истог дана, или можда дан касније, како би се поклопило са војним вежбама, чије значење би било врло јасно Америци и Турској. Састанак Савета безбедности би у том случају био сазван како би га размотрио и овластио.

Зашто су разговарали Путин и Обама?

Чињеница да је Обама позвао Путина дан касније, 14. фебруара, такође је могла бити повезана са упозорењем, ако је оно заиста дато. Сигурно је да би и Турци и Руси информисали америчку страну о оваквом упозорењу, и у том случају било би сасвим логично да је амерички председник желео да разговара са руским. Штавише, било би чудо да то није урадио. Ако су Путин и Обама имали разговор о упозорењу, онда би то могло објаснити зашто САД и Русија дају потпуно различите утиске о разговору. Ниједна страна не би желела да упозорење изађе у јавност – што би ову кризу винуло у небеса – већ желе да измисле причу која би прикрила праве детаље разговора, што због околности и недостатка времена очигледно нису успели да ускладе. То би могло објаснити зашто се закључци тако много разликују. Такође, треба напоменути да уопште није ретко да америчка и руска страна износе опречна мишљења о дијалогу. Требало би нагласити да је ово спекулација која је ипак у складу са одређеним дипломатским и војним потезима. Ако је такво упозорење уопште било издато, то не би било први пут да су САД и Русија претиле нуклеарним оружјем. САД су, на пример, упозориле Садама Хусеина да ће користити нуклеарно оружје у знак одмазде уколико он употреби хемијско оружје против америчких трупа у Првом заливском рату. Свеједно, претње нуклеарним оружјем се не доносе олако. Ако је до тога заиста дошло, онда је то јасан знак колико је ситуација у Сирији постала тешка. Ако су Руси заиста то урадили, то објашњава зашто САД и њихови европски савезници апелују на Турску да делује уздржано и да јој не препоручују уплитање у рат са Русима у Сирији. Већ сам и помислио да је то случај (и ово) и да су се Перијеве тврдње о руским претњама озбиљно разматрале. Потврда да су западне силе позивале Турску да не напада Сирију су дошле из Њујорк тајмса. „САД настоје да обуздају своје савезнике Турску и Саудијску Арабију од напада на Сирију уколико пропадне примирје које би данас требало да оконча овај крвави рат.“ Упркос све већој фрустрацији због пасивности Вашингтона по питању петогодишњег конфликта, Обама и његови западни савезници забринути су да би директна војна интервенција довела до ескалације конфликта и опасног сукоба са Русијом. „Да ли ће они послати трупе тамо? Не, ако се ми питамо“, изјавио је један виши дипломата НАТО.

Запад не подржава Турску

Сваког дана нам стижу вести о напредовању сиријске војске и њених савезника у северној Сирији. Последња информација коју смо добили је да је сиријска војска повратила последње веће упориште побуњеника у провинцији Латакија и да су сада на само неколико километара од града Идлиб. Полако, али сигурно, клопка око џихадиста у Алепу се затвара. У међувремену, било због претњи Москве или ургирања Вашингтона, Саудијска Арабија и Турска нису своје речи претвориле у дела. Дуго најављивано распоређивање саудијских авиона у америчкој бази Инџирлик било је много мањег обима него што се мислило, а може заправо да се не догоди уопште. Турци се јавно држе свог става да неће сами послати своје трупе у Сирију, што заправо значи да неће извршити инвазију на Сирију уколико не буду имали сагласност САД или њихово директно укључивање у напад. Турске акције су се до сада сводиле на прекогранично бомбардовање Азаза и захтева да се Курди држе подаље одатле будући да Турци тврде да ту желе да направе тампон-зону. Чак и овакви потези су били превише за неке савезнице Турске унутар НАТО, доводећи до осуда неких чланица НАТО због гранатирања Курда. Интересантно је да западне силе не изгледају раде у подршци турским акцијама против Курда у Сирији и Ираку, који су, за разлику од турских Курда, стајали иза напада на војни конвој у Анкари, те су турске власти одлучиле да гађају курдске мете у Ираку, а не у Сирији. Ситуација је и даље превише напета и прерано је рећи да ли је криза (уколико уопште постоји) прошла. Било због руских претњи нуклеарним оружјем или због америчких, или чак позива његове војске да се уздржи, све указује на то да се Ердоган повлачи. Сваким даном шансе за турску инвазију су све мање. Следећих неколико недеља ће одлучити ово питање.

Прочитајте још:Трампови адутиУкрајинац је данас онај који је спаљивао људе у Одеси и стрељао децу у ГорловкиЧиме прети размештај јединица америчке коалиције у Сирији

Извор: Russia Insider, Нови Стандард