Снаге сиријских Курда, које Ердоган сматра претњом за своју земљу, треба да се повуку на "сигурну" удаљеност од око 30 километара од границе, остављајући простор милионима сиријских избеглица да се населе. То ће практично створити људски тампон између две војске, а Ердоган се нада и да ће осујетити сепаратистичке тенденције.
Такође, Турска ће овим потезом економски профитирати. Нове школе, болнице и друга инфраструктура која мора бити изграђена у сигурној зони допринеће турском грађевинском сектору.
Турска не само да неће одговарати за напад на Сирију и померање новог таласа избеглица, већ ће и амерички председник Доналд Трамп укинути благе санкције које је најавио почетком недеље.
- Добили смо оно што смо желели - рекао је турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу.
Такав оптимизам је, у најмању руку, преурањен. Договор је склопљен на брзину, без консултација са другим многобројним јунацима сиријске трагедије - Курди, избеглице, председник Башар ал Асад, руски председник Владимир Путин, ирански режим и његови савезници, арапске државе, Исламска држава и амерички Конгрес су протагонисти који још могу да сруше Ердоганове амбиције.
Курдске снаге делују отворено за прекид ватре, али су јасно истакли да неће толерисати трајно турско присуство у сигурној зони. Тешко да ће Курди дозволити Ердогану да демографски редизајнира земљу без жестоке борбе. У томе ће им вероватно помоћи Асадове снаге и ирачки Курди, али ће моћи и да рачунају на прикривену подршку арапских држава.
Такође није јасно да ли сиријске избеглице у Турској уопште желе да се преселе у сигурну зону у којој ће им претити две непријатељске снаге, Курда и Асада који их је и отерао из својих домова.
Асад је већ преместио своју војску на север како би спречио турски продор и заузео територију коју су Курди испразнили, а у томе ће му помоћи Русија и Иран.
Ипак, за сада су све очи упрте у Путина. Повлачење америчке војске са севера Сирије је његова победа, али се он сада суочава са другом потешкоћом.
Колико год он желео да Асад поврати контролу над целокупном територијом, он жели и да Ердогана одврати од савеза са Западом, па сада мора да одлучи кога ће од њих двојице да разочара.
Ипак, највећа претња договору између Ердогана и Пенса долази од човека који је ово све и омогућио. Трамп је у року од две недеље омогућио офанзиву Турске, затим ју је санкционисао, па подржао. Како се саслушање о импичменту ближи, амерички председник трпи притисак Конгреса да казни поступке Турске, а нико не може да гарантује да он поново неће променити мишљење.
Путин се хитно састао са Ангелом Меркел! Више о томе ОВДЕ.
Извор: Блиц
