Правда

Пошто је федерални канцелар Немачке Ангела Меркел ставила до знања да је “спремна” да укине санкције, још жешће се о томе изјаснио премијер Словачке Роберт Фицо. Он је санкције ЕУ против Москве назвао “нонсенсом” и изјавио да “што пре буду укинуте, то ће бити боље”. Шеф словачког кабинета сматра да не треба кривицу за сукоб у Украјини сваљивати само на Русију, већ је за разрешење украјинске кризе неопходан договор Русије и САД. Чак и ако се узме у обзир да је пасаж Роберта Фица о руско-америчком договору очигледно наметнут развојем ситуације око Сирије, тешко је одрицати да су Европљани све уморнији од “рата санкцијама” са Русијом. Поготово што финансијско-економски интереси од њих захтевају потпуно супротан приступ. То је нарочито потврдила посета премијера Мађарске Виктора Орбана Москви, која је одржана ових дана – који је Русију назвао “партнером” своје земље и који је изговорио можда наивну али веома актуелну мисао: “Без одговарајућих добрих економских контаката између Русије и Мађарске, мађарска индустрија ће бити просто нефункционална”. Довољно је подсетити се да Русија обезбеђује потребе Мађарске у нафти од 75%, а у природном гасу – од 65%, а у децембру 2015. године “Газпром” је са мађарским партнерима продужио уговор за испоруке руског природног гаса до краја 2019. године. А око 40% електричне енергије која се користи у Мађарској, производи се у нуклеарној електрани “Пакш” која је изграђена уз учешће Русије, а коју поново треба да модернизује руска компанија “Росатом”. Мађарски премијер је ставио до знања да на предстојећем јунском самиту ЕУ антируске санкције неће бити продужене аутоматски, него ће бити предмет свестраног разматрања. Наравно, финансијско-економски разлози представљају јак аргумент у корист постепеног “отрежњења” Европљана – од којих многи постају свесни коме је у ствари угодан прекид трговачких веза ЕУ и Русије. Жан-Пјер Тома, један од ауторитативних француских предузимача, шеф инвестиционе компаније Thomas Vendom Investments, сведочи да антируске санкције не дозвољавају економији те земље да расте отприлике за 0,5% бруто домаћег производа месечно. Иако је политичка иницијатива у овом случају дошла и даље долази из САД, губитке трпи Европа – чији трговачки обрт са Русијом за десет пута превазилази аналогне показатеље за руско-америчку трговину. “Дакле, ко је овде на губитку?. На губитку је Европа, а не САД” – истакао је Жан-Пјер Тома. Губитке трпи и Немачка. Према подацима националног економског института Ifo, индекс пословног расположења у земљи опао је у фебруару много јаче него што су претпостављали чак и аналитичари-песимисти: до 105,7 поена у поређењу са 107,3 у прошлом месецу и при прогнози од 106,7 поена. Ради се о непрекидном погоршању перпспектива најјаче привреде у Европи – сведоче немачки стручњаци који ову околност повезују и са наставком кризе у трговачко-економским односима Немачке и Русије. Прелиминарни фебруарски индекс менаџера за куповину регистровао је смањење пословне активности у производном сектору Немачке до 15-месечног минимума. Међутим, економски губици су само једна од страна проблема са санкцијама. Друга страна је повезана са продубљавањем друштвено-политичке кризе у самој ЕУ – која се, улазећи у сукоб са Русијом, истовремено нашла и под ударом проблема са избеглицама. Испоставило се да је Европска унија “немоћна” пред масовном миграцијом са Блиског истока, европски политичари – “лажљиви”, а приток избеглица представља “најозбиљније питање” са којим се ЕУ суочила од тренутка оснивања – такво је мишљење министра иностраних послова и спољно-економских веза Мађарске Петра Сијарта. Према његовим прогнозама, данашња криза ће остати проблем “током много година”, а број људи који бораве у ЕУ, у 2016. години ће бити још већи него у 2015. години. Европа треба да заштити своје спољне границе, тражећи да мигранти поштују правила земаља ЕУ у коју они улазе, а затим да траже “суштинске узроке” миграција на континенту, укључујући рат у Сирији. И овде, по мишљењу шефа мађарског спољнополитичког ресора, Русија која се налази под евросанкцијама, може помоћи Европској Унији. Без споразума Русије и САД решење “сиријске кризе не би било могуће” – уверен је Петер Сијарто. Но, постоји још један важан фактор који тера владајуће елите у Европи да траже пут зближавања са Русијом, упркос позицији Вашингтона и Брисела – то је расположење сопствених бирача. Испитивање јавног мњења у већини земаља-чланица ЕУ, показује пораст популарности патриотских снага које се залажу против диктата Европске комисије, које се залажу за доследну одбрану национално-државних интереса и за развој сарадње са Русијом. Наближе “одмеравање снага” очекује се на парламентарним изборима у Словачкој (петог марта) – и тамо ЕУ може очекивати шок у виду успеха Народне партије “Наша Словачка” на челу са Маријаном Котлебом. Само један списак предизборних слогана те партије доводи до ужаса Брисел: “Анти-НАТО”, “Диктатор Брисел”, “Анти-ЕУ”, “Цигански екстремизам”. Према подацима независних словачких медија, партија Котлебе може да прикупи више од 12% гласова, заузевши друго место, одмах иза партије SMER премијера Фица. Званичне социолошке службе чак покушавају да не укључе Народну партију “Наша Словачка” у анкетне листиће – заборављајући да је у новембру 2013. године Маријан Котлеба, упркос свим прогнозама, победио у другом кругу избора за губернатора словачког региона Бањска Бистрица, са 55% гласова. Тако да се ЕУ мења пред нашим очима. И руска пропаганда – на коју воле да се позивају у Бриселу – са тим нема никакве везе. Једноставно је целокупна политика ЕУ последњих година имала мало заједничког са интересима европских земаља и народа – па тако и оних који данас маштају да се нађу у саставу те организације. Кад се то схвати, као и обично, буде болно. Али ово је управо онај случај када се каже – боље икад него никад.

Прочитајте још:ТУРСКА ПОД ОПСАДОМ: Како је Москва стегла Анкару у челични стисакСВИ НА РАКУ: Сиријци и Курди у трци са Турцима за главни плен Исламске државеЕКСКЛУЗИВНО ЗА ПРАВДУ: На Блиском Истоку ништа ново

Извор: Фонд стратешке културе