Правда

Дешавања у Либији поново су покренула питање да ли Србија треба у свет да пошаље и дипломатске обавештајце, али како је "Новостима" рекао министар спољних послова Ивица Дачић, тренутно се не размишља о поновном успостављању Службе за истраживање и документацију (СИД) која је некада радила. То питање, објашњава, требало би да се нађе на дневном реду наредне владе, која би коначно требало да усвоји и нови Закон о спољним пословима. Обнављање СИД иницирао је Дачићев претходник у МСП Иван Мркић, који нам каже да је и даље велики заговорник тога, без обзира на то што је због разноврсности информационих извора, укључујући интернет, све мање тајних информација: - У нацрту закона који смо припремили биле су постављене основе и за обнову обавештајне службе. Она је данас преко потребна, не ради се о тајним агентима, већ о посебним каналима комуникације. Све велике дипломатије имају овакву службу. Главни задатак СИД, који је основан за време СФРЈ, али је слична служба постојала и у Краљевини Југославији, био би да државни врх буде што боље и благовременије информисан о дешавањима у центрима где је наша земља дипломатски присутна. За бившег шефа дипломатије Владислава Јовановића укидање СИД био је изузетно лош потез, а догађаји у Либији, по њему, последња су опомена да се та грешка исправи: - Задатак ове службе нису недозвољене радње, већ долазак до продубљених информација. У њој обично раде добри осматрачи и аналитичари, који знају да читају "између редова". Наравно, требало би осигурати да се таква служба не отме контроли, већ да буде под командом шефа дипломатије. Основу за обнављање СИД требало би да постави нови закон о спољним пословима, који је прошао јавну расправу, али ће његово усвајање сачекати формирање нове владе. Такође, требало би променити и Закон о службама безбедности, како би се СИД поново уградио у обавештајни систем. Већа накнада за ризична подручја У МСП кажу да би оснивање СИД морала да прати и одлука Владе о новој систематизацији радних места. Морао би значајно да буде повећан и буџет за плате, с обзиром на то да дипломатама који раде у ризичним земљама следује и посебна накнада. Према подацима МСП, плате амбасадора у тренутно ризичним земљама, Либији, Ираку и Тунису, крећу се до скоро 5.000 евра, колико у Багдаду прима Радосав Петровић.

Прочитајте још:СЛОМ „ДРЖАВЕ“: Тачи ипак „председник“, предратна атмосфера у Приштини!ЗА СВЕ КОЈИ МИСЛЕ ДА САМ СЕ УПЛАШИО: Вучић о изборима и америчким бомбама

Извор: Вечерње Новости