Правда

Сједињене Државе и Руска Федерација одлучиле да поправе политичку карту Блиског Истока. Молим! Види, види! Шта се ради! Изгледа да су се САД и РФ договориле не само о примирју у Сирији... Тамо има тушта и тма страна, а сем „великих“, САД и РФ, тамо су десетине, ако не стотине одреда опозиције Асаду, сам Асад, Турска, Саудијска Арабија и лакше је рећи кога тамо нема него набројати све стране које се боре, тако да је поводом примирја – пред нама једначина са много непознатих. Најпре, било би корисно знати какав је реални однос САД према Турској. До којег ће нивоа ићи подршка САД сиријским Курдима, будући да је зачуђујућа чињеница и сасвим очигледна – САД подржавају оружјем сиријске Курде које самовољно бомбардује савезница САД и члан НАТО – Турска. Пристају ли САД на грађански рат у Турској између Курда и Турака? Пристају ли на одвајање од Турске територија које су насељене Курдима? Изгледа да пристају. Француски политиколог Тјери Мејсан, који често иступа са парадоксалним хипотезама, тврди да је још пре 30. септембра 2015., односно, још пре уласка Ваздушно-космчких снага Русије у рат у Сирији, уочи Путиновог говора у ОУН, наводно, већ постојао некакв пакт између САД и РФ о америчком разумевању интереса Русије у том региону и о пристајању САД на дејства Русије за које се она припремала да предузме. Судећи по догађајима који су уследили и по томе што су САД и РФ смислиле да се заједнички договоре о каквом-таквом, али примирју, изгледа да је Тјери Мејсан био у праву. Изгледа да се тамо, на територији Сирије и Ирака, води рат не само са Исламском државом, не само рат против Асада, него и борба са Турском. Ердоган се понаша очајнички изазовно, али је и Башар Асад одједном, не осврћући се ни на каква примирја и споразуме, одредио април за изборе у својој земљи у којој се води рат. За сада не председничке, али, ти избори су – ипак, изазов примирју. Зашто је Ердоган отказао послушност САД-у, а Асад, чини се, отказао или отказује Русији? Постоји ли, можда, договор између САД и РФ о размени Ердогана за Асада? Сем тога, границама држава Блиског Истока потребна је ревизија будући да су их спровеле државе-победнице после Првог и Другог светског рата, не обазирући се на интересе народа и племена Блиског Истока. Вишемилионски народ Курда обрео се без државе, расејан у четири државе. Истовремено, према мало разумљивим принципима основана је држава Ирак од које су одсекли комад обале Персијског залива, направили државу Кувајт и тако са мора „зачепили“ Ирак. Ко живи у Ираку? Ирачани? Нема такве нације. Ирак насељавају арапска племена, често међусобно непријатељска. Нека од њих су – сунити, други – шиити и остаци још старијих народа: Језиди, Асиријсци, ти исти Курди. Дакле, јесу ли САД и РФ одлучиле да поправе политичку карту Блиског Истока? Тако изгледа. И Русија и САД пристају на оснивање курдске државе на уштрб Турске, Ирака и Сирије. Курди живе и у Ирану, али, тамо је посебна ситуација, Иран за сада не узнемиравају. Значи ли то да су се, као у стара добра времена до пре рата у Авганистану, РФ и САД нагодиле? Значи, јесу. Али, је ли то историјска прекретница, прелазак са међусобне конфронтације на сарадњу? Да. Баш тако. Историјска прекретница, која, уз то, враћа Русији статус велике силе. А тешко жртвама те сарадње. Асаду, али и Ердогану. Ипак, тамо има једна црна-црна држава, под црном заставом, која може да се заузме за Ердогана, а то је Исламска држава. А ако се то деси онда ће се на Блиском Истоку десити Велики рат и сукобиће се у великој бици армије „Рима“ са армијама „Калифата“. То је управо она апокалиптична битка коју разјарено чекају и у коју се уздају и ради које су се из читавог света окупили следбеници калифата. Са картом у једном правцу.

Прочитајте још:Како су санкције против Русије промениле ЕвропуДа ли је Путин заиста претио Ердогану нуклеарним оружјемТУРСКА ПОД ОПСАДОМ: Како је Москва стегла Анкару у челични стисак

Извор: fakti.org